Produktna berza: Potreba za produktnom berzom u Srbiji i mogući okvir njenog rada


Date: 10.11.2011

Žaklina Stojanović, savetnik, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja
Ana Jolović, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Produktna berza je centralizovano tržište na kojem proizvođači mogu da prodaju svoju robu i na kome se trguje različitim derivatima radi upravljanja cenovnim rizikom vezanim za tu robu. Na većini svetskih produktnih berzi trguje se poljoprivrednim proizvodima i drugim sirovinama (kao što su pšenica, ječam, šećer, pamuk, mlečni proizvodi, svinjetina, nafta, metali, itd). Među ugovorima na ovom tržištu mogu biti jednostavni kupoprodajni ugovori (koji se nazivaju „spot transakcije“) i ugovori za prodaju odnosno kupovinu u određenom trenutku u budućnosti (koji se nazivaju „forvardi“, „fjučersi“ i „opcije na fjučerse“), koji pomažu da se umanji rizik.

Postoji nekoliko prednosti koje sa sobom nosi produktna berza. Na primer, ovo centralizovano tržište pomaže pri konsolidovanju potražnje i cena po kojima se roba nudi, kao i u market-mejkingu kada je reč o toj robi kako bi proizvođači imali dovoljno elemenata za donošenje odluka o tome šta, kada, i koliko proizvode. Dostupnost derivata omogućava proizvođačima i kupcima da utvrde cenu određenog proizvoda više meseci pre nego što se taj proizvod zapravo i proizvede. Ovaj postupak povećava verovatnoću opstanka proizvođača i kupaca. Njime se olakšava trgovina i snižavaju cene transakcija. Postojanje produktne berze može povećati obim špekulacija na tržištu, mada špekulacije nisu nužno negativna pojava ako se ograniče na pravilan način. Špekulanti igraju važnu ulogu u povećavanju likvidnosti tržišta i eliminisanju cenovne neefikasnosti.

Srbija u Novom Sadu ima malu produktnu berzu koja predstavlja tržište za kupoprodaju više vrsta proizvoda i mehanizam za utvrđivanje cena. Međutim, na ovoj berzi ne postoji market-mejking u tradicionalnom obliku, a ona ne nudi ni proizvode za upravljanje rizikom – njen razvoj u berzu u pravom smislu te reči ograničava nedostatak pravnog okvira.

Kako se postavljaju pitanja o konkurentnosti srpske poljoprivrede u očekivanju sticanja statusa kandidata za članstvo u EU i usled potrebe za ekonomskim razvojem, takođe ima razloga preispitati da li je Srbiji potrebna u potpunosti razvijena nacionalna produktna berza sa odgovarajućim zakonima i propisima kojima se regulišu njene aktivnosti. Druge evropske zemlje u tranziciji na različite načine su pristupile regulisanju ove vrste berze, i to sa manje ili više uspeha. Na primer, Bugarska, Mađarska, Češća, Poljska, Rumunija i Slovačka imaju nacionalne produktne berze.

Postoje ozbiljni argumenti za osnivanje nacionalne produktne berze u Srbiji, ali taj posao je obiman i može dovesti do promena u funkcionisanju pojedinih oblasti poljoprivrede. Očekuje se da će promene biti na bolje – i to za većinu poljoprivrednika, prerađivača i domaćih i stranih kupaca – ali javiće se i troškovi, i to u vidu vremena, državnih resursa i potrebe za izmenom politika i donošenjem teških odluka. Može li ovakva berza uticati na brži razvoj poljoprivrede? Mnogi ekonomisti i poljoprivredni stručnjaci kažu da može, ali Srbija je tek na početku puta.

Pročitajte ceo članak

 

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.