Nacrt Zakona o Razvojnoj banci Republike Srbije – Studija slučaja: Nedostatak javne debate


Datum: 14.03.2012

Sandra Rodić, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Javno iznošenje različitih mišljenja i interesa predstavlja jedan od ključnih elemenata demokratije. Debata “Za i protiv” bi trebalo da pruži doprinos prilikom formiranja racionalnih politika mišljenja i donošenja odluke. Zato je bitna i veština iznosenja argumenata. Biranje argumenta koji se koriste tokom debate trebalo bi da pomogne posmatračima da oblikuju sopstveno mišljenje o određenij temi ili odluci.

Predlog Zakona o Razvojnoj banci Srbije tek je stigao u Skupštinu, a njeni zagovornici i protivnici vec su “ukrstili koplja”.

Razvojna banka će raditi transparentno, sa strogim mehanizmima odlučivanja, a u korist privrede Srbije. Indirektnim načinom finansiranja Banka će biti otporna na lobije i korupciju. Razvojna banka će imati internu obaveznu reviziju, što sadašnje razvojne institucije nisu imale. Povrh toga imaće i državnu reviziju i obavezu objavljivanja finansijskih izveštaja koja do sada nije postojala za razvojne institucije. Najvažniji prioritet Banke biće pružanje podrške sektoru malih i srednjih preduzeća. Uslovi kreditiranja biće povoljniji od tržišnih. Prethodno navedeno predstavlja samo neke od tvrdnji koje se mogu čuti od strane zagovorenika osnivanja same banke.

Sa druge strane mogu se procitati izjave da nigde u svetu ne postoje uspešne razvojne banke, već da ostvaruju gubitke i da podržavaju one koji ne mogu da opstanu na otvorenom tržištu i prijateljske firme. Predlog zakona je loš jer ne predviđa kontrolu razvojne banke od strane NBS-a, što bi moglo dovesti do korupcije. Nije konsultovana privreda. Iznos početnih sredstava je veoma mali.

Nije tačno da razvojne institucije do sada nisu imale reviziju. Na osnovu Zakona o razvojnom fondu, unutrašnja i spoljna revizija su obavezne, izveštaj o radu se najmanje četiri puta godišnje podnosi nadležnom Ministarstvu a finansijski izveštaji se objavljuju. Kao prioritet za osnivanje Razvojne banke navode se mala i srednja preduzeća a zna se da indirektno finansiranje, pre svega, odgovara  velikim i bonitetnim klijentima. Nije tačno da razvojne banke svuda rade sa gubicima. Dovoljno je pogledati pozitivne bilanse nemačkog KFWa, Hrvatske banke za obnovu i razvitak ili razvojne banke u Makedoniji.

Zašto je u Srbiji toliko teško voditi raspravu zasnovanu na dobrim argumentima? Podsetimo, još pre godinu dana, tadašnji potpredsednik Vlade je tvrdio da je u Vladi već urađen elaborat o osnivanju te finansijske institucije. Vlada Srbije je potvrdila sporazum sa nemačkom KfV bankom. Naime Nemci su se obavezali da ce platiti 110.000 evra za angažovanje tima finansijskih stručnjaka koji će pripremiti model po kome će nova, državna banka funkcionisati. Koji su rezultati tog elaborata i zašto ne mogu da se objaveanalize koje potvrđuju ekonomsku opravdanost osnivanja razvojne banke?

Umesto toga, bez ikakve predhodne javne debate, sredinom januara, Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru  Predlog zakona o Razvojnoj banci Srbije. Predlog Zakona sam po sebi ostavio je mnogo nejasnoca I mnogo otvorenih pitanja.

Kako je zamišljeno da se indirektnim pristupom finansiranja obezbede niže kamatne stope u poređenju sa direktnim načinom finansiranja? Zagovornici osnivanja Banke prave anlogiju sa evropskim razvojnim institucijama koje obezbeđuju od četiri do šest posto kamate na godišnjem nivou, naravno uvećano za iznos troškova koje imaju banke koje plasiraju sredstava. Trenutne kamate kod Fonda za razvoj kreću se u rasponu od 1 do najvise 4.5 posto godišnje. Da li je realno očekivati da ce novoosnovana banka emisijom  hartija od vrednosti biti u mogućnosti da obezbedi povoljan izvor sredstava? U obrazloženju Zakona navodi se da će Razvojna banka rešiti uočeni problem transparentnosti dodeljivanja sredstava kao i nedostatak povratnih informacija na osnovu kojih se mogu procenjivati efekti programa. Kojim delom zakona se obezbeđuje bolja transparentnost i analiza poslovanja Razvojne banke Srbije u poređenju sa načinom na koji je ta materija definisana Zakonom o Fondu? Takođe, jedan od često pominjanih argumenata za osnivanje Razvojne banke je daleko profesionalnije plasiranje državnih sredstava. Da li se sedam godina iskustva na rukovodećem položaju u finansijskom sektoru, zahtevanih za članove izvršnog i nadzornog odbora Ravojne banke, se može smatrati dovoljnim kriterijumom koji će obezbediti neophodnu stručnost?

Kao logična posledica vođenja rasprava zasnovanih više na političko propagadnim izjavama nego činjenicama zasnovanim na argumentima, sve više se pojavljuju pitanja - Da li će Razvojna banka Srbije biti neprofitna institucija koja pomaže samo odabrane firme, ili upravo suprotno - sprečava korupciju? Da li će razvojna banka zaista raditi transparentnije od Fonda za razvoj ili se samo radi o preraspodeli političke moći? I politicarima I ekonomskim stručnjacima, kao i kompanijama na čije ce poslovanje Predlog Zakona imati uticaja, bilo bi od daleko veceg značaja da konacno počne da se vodi otvorena i argumentovana rasprava.

U trenutku objavljivanja ovog članka, osvanula je vest da je Vlada, svega tri nedelje nakon sto ga je uputila Skupštini na usvajanje, odlučila da preispita Nacrt Zakona o razvojnoj banci. Bilo bi vise nego korisno da se u novom Predlogu nađu odgovori na  predhodno postavljena pitanja.

 

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.