Kontrola uplate poreza na zarade u bankama – koje su moguće posledice?


Datum: 29.05.2012

Vladimir Jovanović, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Anthony Sinclair, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Nedavnim izmenama poreskih propisa dodatno su opterećene banke koje isplaćuju zarade za račun preduzeća-klijenata. Naime, bankama je zabranjeno da isplaćuju zarade ako ne mogu da utvrde da je klijent uplatio pripadajuće poreze i doprinose na zarade. Prema jednom drugom propisu, donetom pre izvesnog vremena, banke su obavezne da utvrde da li su preduzetnici platili poreze, a u suprotnom ne smeju da im odobre kredit.

Ovi propisi zapravo banke stavljaju u poziciju da moraju da prate izvršavanje poreskih obaveza. To očigledno pogoduje državi. Time se smanjuje opterećenje državnih organa u pogledu praćenja i naplate. I time će se, na kratak rok, verovatno ubrzati uplata poreza na zarade. Ali da li bi banke trebalo da budu obavezne da prate da li njihovi klijenti ispunjavaju svoje poreske obaveze? Koje su šire implikacije zahteva koji se postavljaju pred banke u pogledu opterećenja bankarskog sektora, rizika sa kojim će se suočavati domaćinstva, pristupa izvorima finansiranja i ukupnog poverenja u finansijski sistem?

O ovim pitanjima vodi se ozbiljna debata. Da bi ispunile svoje nove obaveze, banke će verovatno morati da odvoje dodatna sredstva i vreme svojih menadžera. Za pojedine banke ovi troškovi neće biti beznačajni. Druge će možda morati da se bave ne toliko troškovima koliko složenim procedurama i neizvesnim regulatornim okvirom. Na primer, čitav ovaj proces mogao bi da se zakomplikuje ako jedna firma plaća poreze i doprinose na zarade preko više banaka i ako bude postojala potreba za spoljnom proverom uplate poreza sa svaku pojedinačnu isplatu zarade.

Šuška se da će se preduzeća vratiti na praksu isplata delova zarade u gotovini, čime će se dodato otežati praćenje poštovanja poreskih obaveza. Samim tim, moguće je da će novi propisi dovesti do nižeg nivoa poštovanja zakona. Doduše, ova pretpostavka još uvek nije dokazana niti u jednoj od debata koje se vode. Mogu se javiti i rizici po domaćinstva. Kada nova pravila stupe na snagu, može se desiti da se zarade isplate sa zakašnjenjem, ili da se čak uopšte ni ne isplate. Može doći do grešaka koje će bez loše namere dovesti do zabrane isplata. Važno je proceniti da li će učestale zabrana isplate zarada dovesti do neizdrživog opterećenja zaposlenih.

Možda najveća neizvesnost vlada u pogledu toga kako će javnost posmatrati banke i ulogu finansijskog sektora u celini. Međusobno poverenje i transparentnost u temelju su dobrih odnosa između banaka i njihovih klijenata. Kada banke budu obavezne da postupaju kao „policajci“ i prate plaćanje poreza – ili da prate poštovanje bilo kakvog zakona, osim onoga što se očekuje od svih privatnih preduzeća –preti im da dođu u položaj u kome će oslabiti poverenje javnosti u njih. U praksi, ovakva situacija mogla bi da bude negativan podsticaj i da rezultira smanjenjem broja preduzeća koja se služe uslugama banaka, pošto može da im se učini da banke na sebe preuzimaju funkcije države. Preduzeća bi mogla da u manjoj meri koriste vođenje računa zarada i drugih transakcionih računa, iz kojih se mogu videti korisne informacije za odobravanje kredita, naročito zajmova namenjenih malim i srednjim preduzećima. Banke bi čak mogle da počnu da odbijaju da posluju sa određenim klijentima pod izgovorom da bi nadzor nad njihovim računima bio isuviše skup ili bi podrazumevao previše regulatorne nesigurnosti.

Ako se osvrnemo na praksu koja postoji u svetu, videćemo da Srbija nije jedina zemlja koja od banaka zahteva da se bave stvarima koje prevazilaze okvire njihove stručnosti. Međutim, u većini zemalja postoji jasna podela odgovornosti kada je reč o poštovanju poreskih obaveza. Pojedini kreatori politike mogu tvrditi da je naplata poreza u nadležnosti države. Banke bi trebalo da pružaju informacije samo kada se to od njih zahteva i kada je reč o očiglednom kršenju zakona. Pristalice ove teze kazaće da bi težište trebalo prebaciti na podsticanje banaka da kreditiraju firme, mobilišu štednju i upravljaju rizikom i tako potpomognu privredni rast koji će dovesti do viših poreskih prihoda, a ne samo da se bave boljom naplatom poreza. Ti isti kreatori politike tvrdiće da postoje bolje alternative za poboljšanje poštovanja poreskih zakona kojima se od banaka ne traži da se bave sprovođenjem ovih propisa. Među idejama koje su se pojavile jeste i razvoj sistema koji će poreskim vlastima pružiti podatke o uplati poreza u realnom vremenu i time omogućiti brže reagovanje u slučajevima kršenja propisa, kao i uvođenje drugih inovacija. Ima i drugih ideja kako rešiti ova pitanja.

Šta vi mislite o ulozi banaka u privredi? Recite nam.

 

 

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.