Konkurentnost finansijskog sektora - Kako se Srbija rangira medu slicnim državama?


Date: 16.11.2011

Vladimir Jovanović, USAID Business Enabling Project

Najnoviji rezultati navedeni u Globalnom izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma ne donose dobre vesti za konkurentnost finansijskog sektora u Srbiji. Srbija je na 96. mestu od 142 zemlje po razvoju finansijskog tržišta.

U poređenju sa zemljama u regionu (Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Hrvatskom, Makedonijom i Slovačkom), Srbija je najbolje rangirana po priuštivosti i dostupunosti (Kliknite ovde da vidite ocene i rangiranje zemalja.)

Trendovi u pogledu rangiranja ukazuju na to da se pozicija Srbije pogoršala u 6 od 9 kategorija, uključujući i opštu ocenu nivoa sofisticiranosti finansijskog tržišta. Rang Srbije pogoršan je u kategorijama „Dostupnost kredita“, „Finansiranje preduzeća preko domaćeg tržišta akcija“, „Dostupnost rizičnog kapitala“, „Kvalitet banaka“ i „Propisi o tržištu hartija od vrednosti“. Takođe smo razmatrali i ocene koje je Srbija dobila u ovim oblastima kako bismo utvrdili da li su se menjale u skladu sa promenom ranga. Za tri indikatora ostvarene su niže ocene, dok u dva nije bilo promena.

Istovremeno se mogu primetiti pozitivni trendovi u sledeće dve oblasti: „Dostupnost finansijskih usluga“ i „Priuštivost finansijskih usluga“. Srbija je na drugom mestu po priuštivosti ovih usluga, što može da predstavlja iznenađenje. Međutim, važno je napomenuti da se „priuštivost“ ne odnosi na cenu finansiranja već na nivo konkurencije između pružalaca finansijskih usluga. Kako na tržištu posluju 33 banke, čini se da se za pretpostavku uzima da je konkurencija snažna.

Rezultati rangiranja ukazuju i na jedan paradoks – i to paradoks koji se često sreće u poslovnoj regulativi i drugim oblastima ekonomije u kojima se sprovode reforme. Uprkos relativno niskom plasmanu u pogledu sofisticiranosti finansijskog tržišta u celini, Srbija je dobro rangirana (20. od ukupno 138 zemalja, sa ocenom 8 od maksimalnih 10) kada je reč o „Indeksu pravne zaštite“ koji pokazuje u kojoj meri se zakonima štite prava zajmodavaca i zajmoprimaca. Paradoks predstavlja to što Srbija ima dobre zakone i propise, ali su njihova primena i uticaj na tržište ponekad nedovoljno dobri. Kada je reč o pravnoj zaštiti, Svetski ekonomski forum smatra da su zakoni u Srbiji među najboljima, ali da takođe ne postižu rezultate koje bi mogli da postignu kada je reč o tržištu.

Ove ocene, kao i sve druge, treba staviti u perspektivu. Finansijski sektor u Srbiji bio je dovoljno snažan da tokom poslednjih par godina spreči klizanje u dublju finansijsku krizu. Međutim, rang Srbije takođe ukazuje na to da je potrebno posvetiti više pažnje rezultatima ovog sektora i njegovom uticaju na realnu privredu. Finansijski sektor finansira privrednu aktivnost, što dovodi do rasta i veće zaposlenosti. Moramo da se zapitamo – ako je ovaj sektor manje konkurentan na globalnom nivou, ili čak na nivou sličnih zemalja, kakve će tek rezultate ostvariti privreda, ako je konkurentnost glavni prioritet?

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.