Regulativa produktne berze u Srbiji: Da li bi je trebalo razdvojiti od Zakona o tržištu kapitala ili ne?


Datum: 09.11.2011

Ana Jolović, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Ako vlada pristupi izradi regulatornog okvirav za produktnu berzu, da li je potreban još jedan zakon? Novi Zakon o tržištu kapitala sadrži odredbe kojima se uređuju različite vrste finansijskih instrumenata, uključujući neke kojima se može trgovati na nacionalnoj produktnoj berzi. Međutim, postoje mane ovog pristupa koje bi trebalo uzeti u obzir. Ako se donese odluka da se izradi novi zakon ili propisi konsoliduju u postojeći Zakon o tržištu kapitala, postavljaju se važna pravna i politička pitanja. Iz odgovora na njih može se videti kako se različite vrste regulative finansijskih tržišta razlikuju međusobno, kao i koji je efekat koji se namerava postići tim propisima. Na primer, po svojoj funkciji i svrsi, produktna berze razlikuje se od tržišta kapitala i duga. Regulativom produktnih berzi osigurava se utvrđivanje cena i upravljanje rizikom. Kod kapitalnih i dugovnih hartija od vrednosti, sa druge strane, reč je o formiranju i raspodeli kapitala. Obe vrste tržišta zahtevaju zaštitu za investitore i postojanje pravila o postupanju, ali im se konačni cilj razlikuje, te se stoga regulativa može usredsrediti na različita pitanja.

Postoje tri glavne mogućnosti koje treba uzeti u obzir pri razmatranju opcija za regulativu produktne berze u Srbiji.

Prva, koja je po svemu sudeći primenjena u novom Zakonu o tržištu kapitala, obuhvata konsolidovanje propisa o hartijama od vrednosti i derivatima u jedan set pravila i sa jednim regulatornim telom. Kod ovakvog pristupa, na primer, insajderska trgovina tretira se isto bez obzira da li do nje dolazi na tržištu hartija od vrednosti ili derivata. Kod drugog pristupa radi se o razdvajanu propisa na osnovu funkcije odnosno vrste finansijske transakcije. Prema tom pristupu, transakcije sa hartijama od vrednosti reguliše Komisija za hartije od vrednosti, dok se trgovina derivatima reguliše na drugom mestu, bez obzira na to da li se derivati odnose na hartije od vrednosti ili robu. Treći pristup takođe podrazumeva postojanje odvojenih regulatornih režima, ali se zasniva na prirodi transakcije, pa bi se njegovom primenom sve transakcije vezane za hartije od vrednosti stavile u nadležnost regulatornog tela za hartije od vrednosti, bez obzira na to da li se odnose na derivate.

Konačni izbor pristupa predstavlja političku odluku koja se zasniva na perspektivi iz koje se posmatra ekonomsko obrazloženje regulative. Međutim, na konkretan izbor jedne od mogućnosti u Srbiji mogu uticati i drugi pragmatični faktori vezani za resurse, složenost integrisanja propisa o produktnom tržištu u postojeći Zakon o tržištu kapitala, kao i drugi činioci. Na kraju krajeva, moguće je da će pravo rešenje predstavljati kombinaciju ovih mogućnosti, gde će nadležnost imati i Komisija za hartije od vrednosti dok će sama produktna berza izgraditi svoje kapacitete i preuzeti određeni nivo odgovornosti za nadzor, dok će druga pitanja biti uređena posebnim zakonima i propisima.

Više o ovoj temi možete saznati i iz članka Roberta Cverba (Robert Zwerb), savetnika USAID Projekta za bolje uslove poslovanja

 

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.