Istraživanja i clanci o ekonomskoj politici

 

·         Makroekonomska strategija, prognoze i procene

·         Fiskalna politika

·         Fiskalna odgovornost

·         Javni dug, deficiti i bilansi

·         Neformalna ekonomija

·         Srbija i region

·         Od medunarodnih organizacija

·         Programsko budžetiranje / Budžet usmeren ka rezultatima

 

Makroekonomska strategija, prognoze i procene

 

Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja u Srbiji za period 2011-2020, Završni izveštaj

Srbija mora da izvrši temeljan zaokret u cilju uspešnog privrednog rasta, pošto su iscrpljene mogucnosti i pretpostavke koje su služile kao osnova za razvoj u prethodnoj deceniji. Ovaj izveštaj sadrži obiman skup projekcija i analiza u cilju promovisanja novog modela ekonomskog rasta.
Izvor: Ekonomski institut i FREN, avgust 2010.
Link: http://www.fren.org.rs

 

Srbija 20/20

U decembru 2010, srpski premijer Mirko Cvetkovic i njegov zamenik Božidar Ðelic predstavili su nacrt vizije za buduci razvoj Srbije.
Izvor: Vlada Republike Srbije
Link: www.srbija-eu.rs

 

Ekonomska predvidanja za Srbiju za 2011. i 2012.

Ovaj izveštaj obuhvata ekonomska predvidanja za Srbiju, za period 2011. do 2012. Ovo predvidanje je generisano makroekonometrijskim modelom, koji je razvijen u saradnji izmedu Vojvodina CESS i Instituta za napredne studije (IHS) Bec i Economica, Instituta za ekonomska istraživanja, Bec 1.
Izvor: CESS, 2011
Link: http://www.vojvodina-cess.org

 

Deset godina tranzicije, iskustvo ekonomskog rasta Srbije -šta sledi?

Privreda Srbije je više od decenije beležila snažan rast, podstaknut domacom tražnjom i izvozom, a poduprt znacajnim ekonomskim promenama od 2000.Ovaj model rasta je u velikoj meri bio finansiran zahvaljujuci lakom i jeftinom pristupu stranim izvorima finansiranja (ukljucujuci banke u stranom vlasništvu) kao i znacajnom prilivu kapitala, tj. direktnim stranim investicijama (SDI). Kao i u mnogim zemljama u regionu, uticaj globalne finansijske krize na Srbiju je bio znatan. Kakvi su izgledi za buducnost?
Izvor: FREN, Sep 2009
Link: http://www.fren.org.rs

 

Ekonomski rast i medunarodna konkurentnost Srbije

Konkurentnost privrede Srbije, odnosno stvaranje pretpostavki za snažniji rast produktivnosti preduzeca, trebalo bi da bude jedan od prioriteta ekonomske politike u narednom periodu.
Izvor: FREN, Jun 2009
Link: http://www.fren.org.rs

 

Podaci! Podaci! Podaci! Ne može se izgraditi kuca bez cigle

Podaci su ti koji treba da nam pomognu da odgovorimo na mnogobrojna pitanja. Zašto i dalje postoji inflacija? Gde se nalaze rezerve za ubrzanje privrednog rasta? Da li je moguce smanjiti i deficit platnog bilansa i inflaciju, uz istovremeno ubrzanje privrednog rasta? Da li mi sa sigurnošcu znamo šta treba da urade kreatori ekonomske politike?
Link: http://www.fren.org.rs

 

Devizni kurs, plate i medunarodna konkurentnost Srbije

Izvor: FREN, Jun 2010
Link:
http://www.fren.org.rs

 

Fiskalna politika

 

Ponovni susret sa PDV-om: Novi pogled na porez na dodatu vrednost u zemaljama u razvoju i tranziciji

Ovaj dokument razmatra pitanja o modelu i učinku PDV-a. Takođe, razmatra da li je PDV način da se kontroliše neformalni sektor
Izvor: USAID, Oktobar 2005

 

Fiskalna politika za krizu

Sažet pregled nekih važnih fiskalnih politika i reformi za prolazak kroz finansijsku krizu
Izvor: IMF, Decembar 2009

 

Fiskalna decentralizacija u zemljama u razvoju - Pregled aktuelnih koncepata i praksi

Fiskalna decentralizacija i reforma lokalne samouprave su glavne teme u tranzicionim tržištima i bilo je mnogo rasprava o najboljem nacinu da se to ostvari. Ovaj dokument ispituje poreklo, pojmovne osnove i praksu fiskalne decentralizacije u zemljama u razvoju.
Izvor:UNIRSD, Februar 2001

 

Svetski trendovi u fiskalnoj decentralizaciji

Kako organizovati fiskalna ovlašcenja i odgovornosti izmedu razlicitih nivoa vlasti, pitanje je koje se nalazi u centru politicke debate u zemljama širom sveta. U Srbiji, ovo pitanje bi trebalo da bude medu ostalima na vrhu dnevnog reda, s obzirom na porast fiskalnih pritisaka, nedavne amandmane na Zakon o lokalnoj samoupravi, kao i rastuce interesovanje medu opštinama da povecaju svoj dug. Ovaj dokument se bavi troškovima i koristima fiskalne decentralizacije, kao i praksom.
Izvor: Svetska banka

 

Podsticanje investicija i zapošljavanja u Srbiji: subvencije versus unapredenje poslovnog ambijenta

Subvencije predstavljaju skup i neefikasan način za stimulisanje investicija i zapošljavanja, koji samo delimično kompenzuje slabosti privrednog sistema Srbije. Okončanje ekonomske krize predstavljalo bi pogodan trenutak za radikalno smanjenje subvencija. Mnogi mehanizmi subvencionisanja koji se primenjuju u Srbiji nisu u skladu sa direktivama EU, zbog ugrožavanja konkurencije.
Izvor: FREN, Sep 2010
Link: http://www.fren.org.rs

 

Revidirani budžet Srbije za 2010. i fiskalna politika za 2011. godinu

Celokupni okvir fiskalne politike Srbije za naredne godine utvrden je na osnovu pravila o fiskalnoj odgovornosti. Ta pravila predvidaju postepeno smanjenje fiskalnog deficita i strogu kontrolu javnog duga u narednim godinama
Izvor: FREN, Sep 2010
Link: http://www.fren.org.rs

 

Kratkorocni fiskalni podsticaj ili smanjenje budžetskog deficita

Trenutno aktuelna dilema ekonomske politike u Srbiji je: da li privrednu aktivnost sada (kada je znacajno ispod svog potencijalnog nivoa) treba stimulisati povecanjem javne potrošnje, ili pak odmah treba poceti sa srednjorocnim smanjenjem javnih izdataka i de?cita.
Izvor: FREN, Jun 2010
Link: http://www.fren.org.rs

 

Prvi srpski mikrosimulacioni model poreza i socijalnih davanja - SRMOD

Kada je globalna ekonomska kriza krajem 2008. godine zahvatila srpsku privredu i zemlje u regionu, kreatori ekonomske politike su zapoceli razmatranje nekoliko stabilizacionih i stimulativnih mera. U vecini zemalja primenjena je slicna strategija:
Izvor: FREN, Mar 2010
Link: http://www.fren.org.rs

 

Komparativna analiza alternativnih predloga poreskih reformi

Pošto se Srbija suocava sa visokim strukturnim deficitom, procenjeno je da sve predložene održive poreske reforme treba da budu prihodno neutralne ili da donose dodatne prihode. Mere isplanirane davno pre pocetka krize, u vidu smanjenja poreza na dohodak gradana i doprinosa za obavezano socijalno osiguranje, ublažavanja administrativnih procedura kao i najave velikih infrastrukturnih projekata, predstavljene su kao instrumenti upravo kreirani radi izlaska iz krize
Izvor: FREN, Mar 2010
Link: http://www.fren.org.rs

 

Poreska politika u Srbiji – pogled u buducnost

Najvažniji ciljevi reformi poreskog sistema koje se predlažu u ovoj monografiji su jacanje makroekonomske stabilnosti i stvaranje povoljnijih uslova za zapošljavanje i investicije. Osnovni pravac promena u poreskom sistemu koji se predlaže je smanjenje fiskalnog opterecenja rada i povecanje fiskalnog opterecenja potrošnje.
Izvor: FREN, Dec 2010
Link: http://www.skockajtebudzet.rs

 

Fiskalna konsolidacija i reforma javnog sektora

Reforma javnog sektora i njegova fiskalna konsolidacija su preduslov za unapredenje efikasnosti države i sprecavanje dužnicke krize. Ovaj rad analizira razlicite modalitete fiskalne konsolidacije, kao što su: (a) fiskalna konsolidacija koja se iskljucivo sprovodi putem smanjenja tekucih javnih rashoda i (b) fiskalna konsolidacija koja, osim smanjenja tekucih javnih rashoda podrazumeva i povecanje poreskih stopa.
Izvor: FREN, Jun 2009
Link: http://www.fren.org.rs

 

Izazovi uvodenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji

Izvor: CLDS, 2009
Link: http://www.clds.rs

 

Kapitalizacija penzijskog osiguranja u Srbiji

Studija je napisana za potrebe Republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Njena svrha je da ispita mogucnosti rešenja dugorocnih problema sistema javnog penzijskog osiguranja u Srbiji, a posebno mogucnost stvaranja i funkcionisanja investicionog rezervnog penzijskog fonda
Izvor: CLDS, 2008
Link: http://www.clds.rs

 

Fiskalna odgovornost

 

Predlog mera fiskalne konsolidacije 2012-2016. godine

Veličina kratkoročnog (2012-2013) i srednjoročnog (2014–2016) prilаgođаvаnjа zаhtevа oštre mere prvenstveno nа rаshodnoj strаni, аli i poresku reformu. Fiskаlnа konsolidаcijа predložena u ovom dokumentu predviđа odnos od četiri premа jedаn u korist smаnjenjа rаshodа u odnosu nа povećаnje prihodа. To je zbog togа što međunаrodno iskustvo pokаzuje dа se trаjno ozdrаvljenje jаvnih finаnsijа postiže prvenstveno smаnjivаnjem rаshodа, kаo i zbog togа što su jаvni rаshodi u Srbiji veliki u odnosu nа uporedive zemlje.
Izvor: Fiskalni savet, Maj 2012
Link: http://fiskalnisavet.rs/images/fiskalna_konsolidacija.pdf

 

Fiskalna konsolidacija u zemljama istočne Evrope: Uloga budžetskih institucija

U ovom izveštaju razmatraju se relativne prednosti i slabosti fiskalnih institucija u deset zemalja jugoistočne Evrope, i to primenom modernih metodoloških sredstava koje je razvio FAD. Procenjuje se razumevanje obimnosti izazova fiskalnog prilagođavanja u svakoj zemlji i sposobnost svake zemlje da izradi i primeni kredibilnu strategiju konsolidacije. Međunarodni monetarni fond je u svom izveštaju Fiskalnom savetu u Srbiji dao ukupnu ocenu B. Slede fiskalna tela Hrvatske i Rumunije, sa ukupnom ocenom C, dok prelaznu ocenu nije dobilo još šest zemalja, uključujući Bugarsku, članicu EU. Međunarodni monetarni fond je ocenio da je Fiskalni savet Srbije jedino nezavisno fiskalno telo u celom regionu koje u potpunosti procenjuje „eks-post“ fiskalne rezultate uz analizu „eks-ante“ fiskalne politike.
Izvor: Međunarodni Monetarni Fond WP/12 May 2012
Link: http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2012/wp12113.pdf

 

Osvrt: Nova fiskalna pravila za unapređenje kontrole javnog duga u EU

Kako bi se predupredila moguća dužnička kriza, sve veći broj država uvodi nova ili pooštrava postojeća fiskalna pravila s ciljem da se spreči nekontrolisani rast javnog duga i da se dug zadrži u definisanim okvirima, tako da ne ugrožava solventnost države i funkcionisanje privrede.Najdirektniji način upravljanja javnim dugom je putem fiskalnih pravila koja su definisana u vidu gornje granice duga izražene u procentima BDP-a.
Izvor: FREN, Dec 2011
Link: policycafe.rs

 

Zašto Zakon o fiskalnoj odgovornosti - samo verzija na srpskom jeziku

Izvor: CLDS, Oct. 2010
Link: http://www.clds.rs

 

Analiza predloga za povecanje udela lokalne samouprave u porezu na zarade

Studija je pokazala da bi prenos poreza sa centralnog na lokalni nivo vlasti, bez prenosa obaveza, povecao deficit budžeta Republike i konsolidovane vlade, ugrožavajuci fiskalnu i makroekonomsku stabilnost.
Izvor: FREN, Mart 2011
Link: http://www.fren.org.rs

 

Jacanje fiskalne odgovornosti uvodenjem fiskalnih pravila

Cak i u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom uoceno je da je makroekonomska nestabilnost, merena stopom in?acije i nezaposlenosti, cvrsto povezana sa politickim ciklusima. Uoci izbora, po pravilu, povecavana je ekspanzivnost monetarne i ?skalne politike sa ciljem da se povecaju šanse vladajucih stranaka na izborima.
Izvor: FREN, Dec 2009
Link: http://www.fren.org.rs

 

Javni dug, deficiti i stanja na racunu

Reforma meduvladinih finansijskih sistema u Srbiji

http://www.gtz.de
Izvor: GTZ, 2008

 

Kako sa manje postici više: Suocavanje sa fiskalnom krizom putem povecanja produktivnosti javnog sektora

Ovaj izveštaj se fokusira na sagledavanje mogucnosti za povecanje efikasnosti u najvažnijim kategorijama državnih rashoda.
Izvor: Svetska Banka, Jun 2009

 

Fiskalna konsolidacija i reforma javnog sektora

This paper looks at the various modalities of fiscal consolidation, looking at both decreasing expenditures and increasing revenues
Ovaj rad analizira razlicite modalitete fiskalne konsolidacije, uz razmatranje kako smanjenja rashoda tako i povecanja prihoda

Izvor:
FREN, USAID Mart 2010

 

Mehanizmi mobilizacije i alternativne alokacije javnih sredstava

Ovaj rad razmatra neke institucionalne defekte i mogucnosti usavršavanja. Medu gotovo neprevladive elemente baštine prethodnog socijalistickog poretka spada preterano visoka javna potrošnja za koju se široko veruje da nije održiva u nešto dužoj vremenskoj perspektivi. Preterani teret javnih rashoda uveliko se tumaci kao jaka finansijska osnova za jednako hipertrofiranu i preterano mocnu državu koja predstavlja potencijalnu pretnju procesu demokratizacije i jacanja ljudskih prava i sloboda
Izvor: Ministarstvo finansija, 2008.
Link: http://www.mfin.gov.rs

 

Ocena javnih rashoda i finansijske odgovornosti (PEFA) - izveštaj o rezultatima upravljanja javnim finansijama za 2010.

U ovom izveštaju izneta je ocena sistema i procesa upravljanja javnim finansijama u Republici Srbiji sa stanjem koje je zateceno u julu 2010. godine. Izveštaj je raden prema PEFA metodologiji, te se pravi direktno poredenje sa PEFA ocenom koja je data 2007. Ovo je druga ocena koja je obavljena u Srbiji, cime je uspostavljena konstruktivna osnova za ocenjivanje napretka u oblasti javnih finansija koji se postiže od 2007.
Izvor: PEFA, 2010
Link: http://www.mfin.gov.rs

 

Pregled javnih rashoda u Srbiji – Prilagodavanje državnih izdataka za zaposlene

Izdaci za zaposlene u javnom sektoru u Srbiji predstavljaju znacajan deo ukupnih državnih rashoda. U ovom trenutku, oni su znatno viši nego u vecini susednih zemalja clanica Evropske unije (EU). Tome je razlog uglavnom veci prosecan nivo nadoknade, a ne veci broj zaposlenih.
Izvor: Izveštaj Svetske banke, 2009.
Link: http://www-wds.worldbank.org

 

Vlada protiv javnog duga: Definicija, institucionalni okvir, finansijsko izveštavanje i nekoliko drugih stvari

Izvor: FREN, Mar 2011
Link: http://www.fren.org.rs

 

Efekti obustave primene Zakona o finansiranju lokalne samouprave na nacin upravljanja prihodima i rashodima u lokalnim samoupravama, za period 2007-2009

Ovaj rad razmatra kako su- upravljajuci prihodima i rashodima - lokalne samouprave reagovale na smanjenje njihovih prihoda do koga je došlo zbog tekuceg pada privrednih aktivnosti i obustave primene sistema transfera od strane Vlade Srbije, koji je 2006. godine uspostavljen Zakonom o finansiranju lokalne samouprave(ZFLS).
Izvor: FREN, Sep 2010
Link: http://www.fren.org.rs

 

Neformalna ekonomija

 

Efikasno suzbijanje sive ekonomije

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije (predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Unije poslodavaca, Saveza samostalnih sindikata Srbije) analizirali su rezultate istraživanja, sprovedenih medu zaposlenima i nezaposlenima u Srbiji, u 2010. godini
Izvor: Socijalno-ekonomski savet, 2010.
Link: http://www.socijalnoekonomskisavet.rs

 

Nejednakost zarada i neformalna ekonomija: Dokazi iz Srbije

Ova studija daje informacije o obimu i evoluciji neformalnosti i nejednakosti na srpskom tržištu rada u periodu izmedu 2002. i 2007, na osnovu podataka iz ankete o merenju životnog standarda(LSMS). Pojavljuju se dva iznenadujuca rezultata. Prvo, nivo neformalne zaposlenosti znacajno je porastao u toku navedenog perioda, uprkos snažnom ekonomskom rastu i uvodenju niza tržišno orijentisanih reformi.
Izvor: EBRD, 2008
Link: http://www.ebrd.com

 

Analiza uticaja politike zapošljavanja i aktivnih mera tržišta rada

Studija predstavlja procenu ukupnog uticaja politike zapošljavanja i aktivnih mera politike tržišta rada (APTR) na opšte i konkretne rezultate zapošljavanja u Srbiji. Aktivne mere politike tržišta rada podrazumevaju posredovanje u pronalaženju zaposlenja i usluge savetovanja, obuke i davanja subvencija za zapošljavanje.
Izvor: Inkluzija, 2008
Link: http://www.inkluzija.gov.rs

 

Siva ekonomija i radna snaga sive ekonomije: Šta (ne) znamo

Faktori koji najviše uticu na sivu ekonomiju i / ili sivu radnu snagu su poreske politike i državna regulativa, koji, ako napreduju, povecavaju iste.Izvor: Institut za istraživanje tržišta rada (IZA), 2011.
Link: http://ftp.iza.org

 

Velicina i razvoj sive ekonomije u 22 zemlje u tranziciji i 21 zemlji clanici OECD

Prikazane su procene o velicini sive ekonomije u 22 zemlje u tranziciji i 21 zemlji clanici OECD-a, korišcenjem metode potražnje novca i DYMIMIC pristupa. U toku 2001/2002, prosecni udeo sive ekonomije u 21 zemlji clanici OECD-a iznosio je (u procentima zvanicnog BDP-a) 16,7% “zvanicnog” BDP-a, odnosno 38,0% u 22 zemlje u tranziciji.
Izvor: Institut za istraživanje tržišta rada (IZA), 2002.
Link: http://ftp.iza.org

 

Ðavo je u sivoj zoni -Da li institucije uticu na dohodak i produktivnost ili samo zvanicni dohodak i zvanicnu produktivnost?

Ovaj rad ocenjuje odnos izmedu institucija, proizvodnje i produktivnosti, kada je zvanicna proizvodnja korigovana za obim sive ekonomije.
Izvor: Institut za istraživanje tržišta rada (IZA), 2007.
Link: http://www.socialpolitik.de

 

Neformalne ekonomije u Centralnoj i Istocnoj Evropi - prepreka evropskim integracijama ili most izmedu država clanica EU i zemalja pristupnica

Dvanaest zemalja centralne i istočne Evrope se pripremaju za pristupanje Evropskoj uniji. Siva ekonomija u tim zemljama je fenomen koji može da dovede u pitanje proces evropskih integracija zbog nedovoljnog poznavanja mogućih implikacija za proširenu uniju
Izvor: Centar za demokratske studije, Sofija, 2003.

 

Neformalna zaposlenost u Srbiji

Neformalna zaposlenost predstavlja znacajan fenomen u Srbiji. Anketa o radnoj snazi (ARS) beleži da preko petina radne snage (kada ukljucimo poljoprivredu) radi neformalno.
Izvor: FREN, Dec 2009
Link: http://www.fren.org.rs

 

Siva ekonomija u Srbiji - Novi nalazi i preporuke za reforme Siva ekonomija u Srbiji - Novi nalazi i preporuke za reforme

Siva ekonomija u Srbiji - Novi nalazi i preporuke za reforme Siva ekonomija u Srbiji - Novi nalazi i preporuke za reforme - Rezime studije
Izvor: FREN

 

Siva ekonomija u Srbiji - Novi nalazi i preporuke za reforme Siva ekonomija u Srbiji - Novi nalazi i preporuke za reforme

Siva ekonomija u Srbiji - Novi nalazi i preporuke za reforme Siva ekonomija u Srbiji - Novi nalazi i preporuke za reforme - Studija
Izvor: FREN

 

Srbija i region

 

CEFTA 2007-2010 - Iskustva, potencijal i perspektiva

CEFTA može da obezbedi uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar regiona i posredno donosi velike pogodnosti, koje se, pre svega, odnose na mogucnosti lakšeg ulaska na susedna tržišta koja su bila teže dostupna (za Srbiju hrvatsko tržište, na primer) i povecanja ucešca na ostalim tržištima ovog sporazuma. Postoji mnogo izazova za postizanje integracije - na primer komplikovane procedure prelaska granice, obiman administrativni rad, nedovoljan broj medunarodno priznatih akreditacija i sertifikacionih tela.
Izvor: CNP, Feb 2011
Link: http://www.cnp.rs

 

Evropski pogled na Srbiju

Kako Srbiju vide zemlje clanice Evropske unije? Ovaj rad daje neke perspektive.
Izvor: Fokus, CLDS, Jan 2011
Link: http://www.clds.rs

 

Od medunarodnih organizacija

 

Rezime Ekonomskog memoranduma Svetske banke u Srbiji - Put ka napretku: Produktivnost i izvoz

Pre krize, Srbija je beležila solidan rast, ali njega su karakterisali i veliki disbalansi. Tokom poslednje decenije, rast srpske privrede se uglavnom oslanjao na domaću potražnju. U budućnosti, međutim, Srbija bi mogla biti bolja i mogla bi podsticati razvoj izvoza kao novi, potencijalno veoma moćan, izvor rasta. Udeo izvoza u bruto društvenom proizvodu Srbije trenutno je samo 25%, a ako bi se udvostručio, ili čak utrostručio, dostigao bi prosek novih EU članica. Poenta nije da se smanji potrošnja, nego da se promovisanjem izvoza ubrza rast, a samim tim i sve komponente BDP-a bi imale brži rast.
Source: World Bank, Decembar 2011
Link: Put ka napretku: Produktivnost i izvoz - volume 1 od 2
Link: Put ka napretku: Produktivnost i izvoz - volume 2 od 2

 

Monetarna politika deviznog kursa u tržištima u razvoju

Ova studija ispituje slučajeve kada se upotrebljavaju dva strateška instrumenta – intervencije u vezi sa visinom kamatne stope i stranim deviznim tržištima – u zemljama čija su tržišta u razvoju, sa ciljem da se održi niska inflacija i izbegnu devijacije kursa. Diskrecione monetarne i kursne politike dozvoljavaju maksimalnu fleksibilnost pri reagovanju na neočekivane šokove. Ova analiza naglašava obavezu monetarnih vlasti da signaliziraju da će kamatna stopa biti osnova za očuvanje ciljane inflacije. Studija takođe ukratko razmatra multilateralne aspekte monetarne politike, posebno interakciju monetarnih politika u novonastalim tržišnim privredama i kako unilateralni potezi utiču na kooperativna rešenja.
Izvor: www.imf.org

 

Novi ekonomski model razvoja Srbije: Kako do njega?

Kopaonik Biznis Forum, Mart 2012
Izvor: www.imf.org

 

Programsko budžetiranje / Budžet usmeren ka rezultatima

 

Studija o delotvornom korišćenju indikatora performansi u procesu izrade budžeta i planova u javnom sektoru

Glavni cilj ove studije je da se Srbiji pomogne da ponovo otpočne postupak reforme budžetskog procesa i da iskoristi prednosti programskog budžetiranja u pogledu povećane efikasnosti i smanjenja rashoda. U ovom kontekstu, cilj studije je da informiše Sektor budžeta Ministarstva finansija o delotvornom korišćenju indikatora budžetskih performansi i uspešnosti planiranja u javnom sektoru oslanjajući se na međunarodna iskustava u ovoj oblasti. Uz to, studija će pružiti osnovu za nastavak rada Generalnog sekretarijata na polju uspostavljanja doslednog sistema za izveštavanje, monitoring i evaluaciju u cilju efikasnijeg kreiranja budžetske politike i planiranja.
Izvor: USAID BEP 2012


Programsko i budžetiranje prema učinku Iskustva jugoistočne Evrope: Njihova uloga u procesu fiskalne konsolidacije

Većina zemalja jugoistočne Evrope je uvela neku dimenziju učinka u svoje budžetske procese, ali je samo jedna od 10 anketiranih imala formirane sve institucije potrebne za punu integraciju informacije o učinku u budžetske odluke. Konkretno: Četiri zemlje (Albanija, Bugarska, Hrvatska, i Kosovo) koriste programe kao pravnu osnovu za aproprijaciju potrošnje, dok ostale zemlje uključuju programsku klasifikaciju potrošnje u svoju budžetsku dokumentaciju; Iako sve osim jedne zemlje (Srbija) fiksiraju ciljeve ili targete učinka za neki deo potrošnje, samo dve zemlje (Hrvatska i Moldavija) redovno sprovode obuhvatne preglede programskog učinka.
Izvor: MMF 2012

 

Planiranje budžeta prema učinku-priručnik

Budžetiranje prema učinku je izazovna, ali potencijalno važna reforma u postojećoj borbi da vlada postane više orijentisana ka rezultatima. Zajedno sa drugim reformama “upravljanja ka rezultatima”, ono može značajno da pomogne da se poboljšaju delotvornost i efikasnost javne potrošnje. CIlj ovog priručnika jeste da pruži uvid u ključne oblike budžetiranja prema učinku, različitost njihovih zahteva za informacijom o učinku, ključna pitanja dizajna i implementacije koja postavljaju, kao i preduslove i dopunske uslove.
Izvor:Marc Robinson, 2011

 

 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.