Novi model privrednog rasta u Srbiji


Datum: 18.11.2011

Toni Sinkler (Tony Sinclair), USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Srbija je tokom poslednje decenije beležila relativno visok privredni rast – BDP je u periodu od 2001. do 2008. rastao po prosečnoj stopi od 5,4%. Međutim, potrošnja je bila pokretač ovog privrednog rasta, te su velike sume ostvarene privatizacijom i strana ulaganja korišćeni za finansiranje neodrživog trenda povećanja potrošnje i produbljivanja deficita tekućeg računa, koji je 2008. godine dostigao svoj najviši iznos od čak 20% BDP-a. Samo jedna četvrtina privrednog razvoja tokom poslednje decenije duguje se povećanoj proizvodnji u sektoru razmenljivih dobara, dok su tri četvrtine proizvod nerazmenjivog sektora – i to prvenstveno rasta finansijskih usluga, trgovine i telekomunikacija. Srbija je zanemarivanjem privrednih potencijala sektora proizvodnje razmenljivih dobara i dopuštanjem značajne apresijacije kursa domaće valute narušila sopstvenu konkurentnost na regionalnom nivou.

Postalo je očigledno da je rast zasnovan na potrošnji postao neodrživ, i da će Srbija morati da preduzme obimne ekonomske reforme kako bi se preorijentisala na model rasta koji pokreće izvoz. U tom smislu će vlada Srbije morati da sprovede reforme kojima će se ekonomska aktivnost u Srbiji preorijentisala sa sektora usluga na sektor proizvodnje razmenljivih dobara, sa uvoza na izvoz, sa potrošnje na štednju, i sa prihoda od privatizacije na strane direktne „grinfild“ investicije.

Ova nova situacija prikazana je u izveštajima „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije“ i „Srbija 2020“ objavljenim prošle godine. Ovi dokumenti se međusobno dopunjuju i u njima se navode glavni pravci onoga što se sada već u široj javnosti naziva „novi model rasta“.

Ono što iz do sada sprovedenih studija nije jasno je to kako će se ostvariti taj novi model rasta i da li je postignuta saglasnost o konkretnim reformama potrebnim da bi se ove želje i pretočile u stvarnost. U ovom trenutku osporavanje kvantitativnih pretpostavki na kojima se zasnivaju navodi iz gore navedenih studija nije od pomoći – te pretpostavke su od početka bile nejasne, a i ekonomski uslovi su se izmenili u poslednjih 12 meseci, usled čega je postalo neophodno ponovo razmotriti relacije i kvantitativne ciljeve navedene u studijama. Ono što jeste bitno je da je prepoznata potreba za novim modelom i da se čine napori da se izrade sveobuhvatni akcioni planovi, sa jasno navedenim vremenskim rokovima, za ostvarivanje reformi.

Ekonomska transformacija zahtevaće složene i verovatno nepopularne reforme javnog sektora – posredstvom racionalizacije i smanjenja troškova, ograničenja penzija i zarada u javnom sektoru, izmene određenih programa državne pomoći i subvencija, restrukturiranja javnih preduzeća, itd. Novi model će takođe zahtevati i značajne izmene u privatnom sektoru, koji će morati da nadoknadi zaostatak u konkurentnosti prema zemljama u regionu kako bi uspešno prešao na model rasta zasnovan na izvozu. Ekonomsko restrukturiranje stoga će zahtevati značajnu političku odlučnost i snagu, ali i kredibilne i sveobuhvatne ekonomske podatke koji će se koristiti za vođenje reformi, stvaranje podrške u javnosti i smanjenje političkog protivljenja.


 

 

 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.