Niska stopa štednje – ozbiljna prepreka ekonomskom razvoju


Datum: 15.11.2011

Toni Sinkler (Tony Sinclair), USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Tokom protekle decenije, stranim kapitalom i javnim sredstvima finansiran je veoma veliki deo investicija koje su pokretale privredni rast u Srbiji. Budućnost, pak, izgleda nešto drugačije. Ova sredstva verovatno neće biti dovoljno velika – niti dovoljno održiva – da pokrenu dugoročni rast. Prilivi iz inostranstva opali su od početka finansijske krize, i ne postoje indikatori da će se vratiti na prethodni nivo. Uz to, značajan procenat investicija u prošlosti odlazio je u sektor usluga, na potrošna dobra i u finansijski sektor – što je bilo u redu dok je privreda dobro funkcionisala od javne potrošnje i stranih investicija, ali baš i nije u redu kada se javna potrošnja uspori i kada strane investicije ne mogu da obezbede privrednu osnovu za život.

Za dugoročan razvoj neophodna su kapitalna ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i tehnologiju, kao i u fabrike, širenje poslovanja i nove proizvode koji se mogu izvesti ili kojima se može nadomestiti roba iz uvoza. Osnovni izvor ove vrste investicija u mnogim zemljama je, na duži rok, domaća štednja – a najveći deo nje potiče od domaćinstava i preduzeća.

Većina ekonomista saglasna je da je Srbiji potrebno značajno povećanje štednje – do dva puta više nego što sada ima na raspolaganju – kako bi se ispunile projekcije koje je vlada zacrtala za narednih 10 godina.

Privatna štednja moraće da igra veću ulogu nego što je to bio slučaj u prošlosti. Javni sektor je potrošač, a dodatno zaduživanje nije prihvatljiva mogućnost.

Problem sa ovom situacijom je to što je stopa domaće štednje u Srbiji niska. Ta stopa je ispod stopa štednje u sličnim zemljama, čak i kada je reč o zemljama srednje i istočne Evrope kojima je u budućnosti potreban manji obim privrednih reformi nego Srbiji.

Nema mnogo informacija o tome koliko i kako štede domaćinstva i preduzeća. Sa jedne strane, možemo očekivati da je želja za štednjom određena stvarima kao što su inflacija, poverenje, nasleđe stare devizne štednje, nezaposlenost, ekonomska nesigurnost, loš pristup izvorima finansiranja, itd. Međutim, postoje mnogi pozitivni činioci koji bi trebalo da omoguće veću stopu štednje. Na primer, Srbija poseduje infrastrukturu koja može da se iskoristi za mobilisanje štednje – putem bankarskog sistema, Fonda za osiguranje depozita, fondova PIO, sektor osiguranja, itd. I, kao što se može videti iz rezultata „Nedelje štednje“ i drugih mera koje je uvela Narodna banka, štednja se može mobilisati.

Srbija takođe može da iskoristi i značajne tokove doznaka iz dijaspore i svojih građana na privremenom radu u inostranstvu. Prema nekim procenama, iznos doznaka kreće se čak do 3 milijarde evra godišnje – oko 400 evra po glavi stanovnika. Kada se ovo uporedi sa ukupnim iznosom štednih uloga u bankama, koji iznosi nekih 950 evra po glavi stanovnika, postavlja se pitanje zašto prilivi doznaka ne dovode do veće štednje? Opet, prema pojedinim procenama, do 3 milijarde evra čuva se van finansijskog sistema – nazovimo to „štednja u slamaricama“ – ili u drugim oblicima svojine, recimo u zlatu, dijamantima, pozajmicama datim članovima porodice i prijateljima za pokretanje poslovanja, itd.

Kako god da se okrene, domaća štednja trebalo bi da bude veća. Takođe je bitno razmotriti kako da se dođe do prave vrste štednje, npr. u pogledu ročnosti, valute i kvaliteta. Na primer, iznos štednje u bankama u dinarima veoma je nizak, i na tom nivou je već godinama – tek nekih 2 do 3 odsto svih štednih uloga. Korisno bi bilo ostvariti određen nivo diverzifikacije u dinare. Produženje ročnosti štednih uloga takođe je bitno za dugoročna ulaganja. Saldo sredstava u investicionim i penzionim fondovima nije porastao. Učešće štednih uloga oročenih na duži rok donekle se povećalo u poslednjih nekoliko godina, ali je i dalje nisko – tek oko 17% ukupnog iznosa štednih uloga. Pozitivan pokazatelj je to što je učešće dinarskih štednih uloga oročenih na duži rok, iako je i dalje nisko, poraslo u toku poslednje dve godine u proseku sa 7% na 23%.

 

Ključno pitanje za budućnost je to koje su mere politike i podsticaji potrebni da bi došlo do znatnijeg povećanja štednje domaćinstava i preduzeća? Da bi uopšte moglo da se odgovori na ovo pitanje, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja namerava da finansira istraživanje trendova u pogledu štednje koje će pomoći da kreatori politike steknu bolji uvid u pravo stanje stvari. Rezultati ovog istraživanja očekuju se sredinom 2012. godine.

U međuvremenu vredi razmeniti ideje o tome šta se može učiniti. Iz iskustva znamo da će svi odgovori morati da budu sveobuhvatni i da podrazumevaju rad u više različitih oblasti, uključujući edukaciju javnosti, ekonomske podsticaje, institucionalne reforme i izmene zakona, kao i poboljšane uslove za štednju. Možda će morati da se usvoje dodatne mere slične onima koje je nedavno usvojila Narodna banka koja je smanjila obaveznu rezervu za štedne uloge u dinarima. Naravno, mnogo bi pomoglo i da se smanji javni deficit. Ali, postoji li prostor da za primenu i drugih mera politike? Da li bi se u drugim oblastima mogli preduzeti mali koraci poput sledećih?

    • Mere za izgradnju poverenja javnosti, kao što je, na primer, bolja edukacija javnosti o ulozi osiguranja depozita, procena adekvatnosti finansiranja Agencije za osiguranje depozita, finansijsko opismenjivanje, itd.
    • Promovisanje razvoja štednje po ugovoru – npr. dobrovoljnih penzionih fondova i investicionih fondova – putem kombinacije poreskih, zakonskih i regulativnih podsticaja i uvođenjem mera kojima se bolje odražava sklonost stanovništva ka preuzimanju rizika.
    • Poboljšavanje poreskih podsticaja kojima se podstiče štednja sa dužom ročnošću.
    • Promovisanje razvoja novih proizvoda i usluga kojima se podstiče štednja.
    • Jačanje podsticaja i mehanizama za prevođenje većeg iznosa doznaka u bankarski sistem.
    • Izmena propisa o deviznom poslovanju.
    • Ubrzavanje reformi penzionog sistema i penzionih štednih fondova.
    • Promovisanje tržišta osiguranja života i liberalizacija propisa o srodnim proizvodima.
    • Jačanje i promovisanje tržišta kapitala.
    • Poboljšavanje pristupa izvorima finansiranja i likvidnosti za mala preduzeća.

    Šta bi, po vašem mišljenju, vlada trebalo da uradi da poveća stopu štednje u Srbiji?

     

     


     

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.