Kako poboljšati upravljanje javnim resursima u Srbiji


Datum: 02.04.2012

Dušan Vujović, profesor FEFA-e i savetnik USAID Projekta za bolje uslove poslovanja


Srbija je na privrednoj i institucionalnoj prekretnici: iako mora da dovrši ključnu infrastrukturu i uloži u rast privatnog sektora i stvaranje novih radnih mesta, vlada u ovom trenutku ne može da se u većoj meri dodatno zadužuje. Održivi nivo javnog duga (trenutno procenjen na 45 odsto BDP-a) skoro da je dostignut, i ne bi ga trebalo preći ako Srbija želi da zadrži kredibilitet na svom putu ka evropskim integracijama. Pomoć bi mogla stići u vidu bilateralnih ulaganja u infrastrukturu i dodatnih priliva kapitala koje bi mogla privući perspektiva Srbije u EU, ali najveći deo sredstava mora se ostvariti uštedama u javnom sektoru koji trenutno troši više od polovine ukupne dodate vrednosti.

Neophodni fiskalni prostor mora se stvoriti u okviru sadašnjih budžetskih sredstava, i to poboljšanjem efikasnosti i ekonomske koristi postojeće potrošnje, kao i uštedama i eliminisanjem nenamenskih troškova. Odnosno, kao što se navodi u nedavnom izveštaju Svetske banke, ako sa manje sredstava postigne više.

Iz globalnih iskustava se vidi da su programsko budžetiranje i merenje učinka instrumenti neophodni za prepoznavanje prioriteta u potrošnji i poboljšavanje ekonomske koristi javnih rashoda. Oni nude izuzetne prednosti u pogledu veće transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti javne potrošnje. Njihovom primenom sužava se prostor za političku manipulaciju i korišćenje javnih sredstava za privatne ili partijske interese.

Uvođenje ovog pristupa planira se još od 2005. godine. Iako je isprva ostvaren određen uspeh u primeni programskog budžetiranja u pet ministarstava koja su učestvovala u pilot-projektu, napredak je usporen zbog ograničenih kapaciteta i gubitka političkog vođstva. Politička cena neaktivnosti ostala je, međutim, relativno niska, uprkos izričitoj zakonskoj obavezi da se reforma budžeta okonča do 2015. godine.

Pošto je Srbija nedavno dobila status kandidata za članstvo u EU, ovo više nije slučaj. Podstrek za promene nikada nije bio jači. Programsko budžetiranje omogućilo bi Srbiji da na jednostavan način stvori prilike za razvoj i omogući prosperitet i bolji životni standard svojih građana, kao i da istovremeno poboljša svoju sliku u svetu.

Kao i kod svakog novog pristupa, uvek se može javiti strah od nepoznatog. Pa ipak, merenje učinka javnih rashoda postalo je praksa u celom svetu, i deo je talasa reformi koje se neprekidno sprovode već više od 20 godina. Iz njih valja izvući važne pouke; Srbija je u svom nastojanju da stvori delotvoran budžetski okvir u prednosti, pošto može da uvidi šta funkcioniše a šta ne.

Koji su ključni koraci pri uvođenju programskog budžetiranja? Potrebne su reforme na svakom nivou vlasti, od parlamenta, preko resornih ministarstava i lokalnih samouprava, do državnih preduzeća. Potrebne su promene u procesu izrade i revizije budžeta, kao i u pogledu toga koje se informacije prikupljaju, oblika u kome se budžet predstavlja i procesima koji se nakon toga primenjuju pri donošenju odluka.

USAID i druge donatorske organizacije Vladi na raspolaganje mogu da stave mnoge resurse. Trebalo bi za prioritet postaviti koordinaciju donatorske podrške i konsolidaciju finansijske pomoći kako bi se postigle dalekosežne promene koje su neophodne na nivou cele državne uprave. No, uspeh reforme budžeta prvenstveno zavisi od političke volje i stavova državnih službenika u pogledu odgovornog obavljanja svojih javnih funkcija.

Ukratko, reforma budžeta zasnovana na odgovornom ponašanju političara, državnih službenika i svih građana potrebnija je nego ikad da bi se Srbija izborila sa posledicama krize koja traje od 2008. i pripremila za još jedan period značajno sporijeg ekonomskog rasta koji se predviđa za 2012. godinu. Primenom programskog budžetiranja jednostavno se mogu prepoznati oblasti u kojima se učinak može poboljšati korišćenjem postojećih sredstava, kao i gde se mogu ostvariti uštede. Programsko budžetiranje omogućava veću transparentnost i učešće šireg kruga zainteresovanih strana u postupku izrade budžeta.

Najvažnije je, međutim, što se programskim budžetiranjem uvode bolji, solidniji i opipljiviji mehanizam odgovornosti za sve buduće ministre i izabrane državne službenike, u skladu sa kojim će oni morati da dokumentuju svaki dinar iz javnih sredstava potrošen u oblasti za koju su odgovorni, poboljšaju efikasnost gde god da je to moguće i ostvare proklamovane političke i razvojne ciljeve.

To što je Srbiji nedavno odobren status kandidata za članstvo u EU jedinstvena je prilika da se mobiliše politička volja i ponovo pokrene uvođenje programskog budžetiranja, i to na osnovu zakonskih obaveza i u skladu sa standardima programskog budžetiranja koji važe u zemljama EU i OECD-a.

Ako se budžetske reforme sprovedu, biće bolje; ukoliko do reformi ne dođe biće gore. Sigurno je samo da je sadašnja fiskalna situacija neodrživa.

Studija o delotvornom korišćenju indikatora performansi u procesu izrade budžeta i planova u javnom sektoru

 

 

 

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.