Zašto su fiskalna pravila bitna?


Datum: 16.11.2011

Majda Sedej, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Fiskalna pravila predstavljaju zakonom utvrđena ograničenja za javno zaduživanje i potrošnju koja se koriste za jačanje discipline u pogledu vođenja finansija jedne zemlje. U Srbiji su ovim pravilima utvrđena ograničenja budžetskog deficita (4% BDP-a ove godine, dok na srednji rok opada na 1% BDP-a); ograničenja učešća duga u BDP-u (45%); i ograničenja zarada u javnom sektoru i penzija – dve oblasti koje zajedno čine značajni deo potrošnje i koje nijedna vlada koja nastoji da poboljša ekonomsku situaciju ne može da ignoriše.

Glavni cilj ovih pravila je sledeći:

  • Promovisanje odgovornog donošenja odluka na dugi rok i političke odgovornosti. Fiskalnim pravilima se vlade podstiču da se drže svoje prvobitne poreske i rashodne politike time što se povećava cena za kršenje unapred određenih obaveza.
  • Usmeravanje strukture i sastava javne potrošnje na način kojim se podstiče dugoročan razvoj i umanjuju udari na privredu usled njene ranjivosti i nestabilnosti.
  • Smanjivanje nesigurnosti u pogledu budućih pravaca razvoja fiskalne politike i, samim tim, smanjivanje cene zaduživanja države.

Iako su ova pravila novina u srpskoj praksi – ustanovljena su 2010. godine izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu – ona će našoj zemlji doneti boljitak, ali samo ako se poštuju.

Ako se ne budu poštovala, rezultati bi mogli biti gori nego da tih pravila uopšte ni nema. Zašto je to tako? Iz mnoštva razloga izdvojićemo tri dobra. Kao prvo, zato što strani investitori, iz čijih se ulaganja u državne hartije od vrednosti delimično finansira državni deficit, prate način na koji država upravlja svojim finansijama i da li poštuje ova pravila. Danas možemo navesti mnoge istinite primere iz kojih se vidi šta se dešava kada visoko zadužene zemlje uplaše investitore koji treba da kupuju njihove obveznice. Šezdeset odsto duga Srbije spoljni je dug, a preko 80% u stranoj je valuti. Dvadeset odsto duga predstavljaju državne hartije od vrednosti prodate na domaćem tržištu, a najveći deo njih kupuju i drže institucije u većinskom stranom vlasništvu. Kao drugo, multilateralne finansijske institucije, kao što su MMF, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, koje takođe kreditiraju našu zemlju i pružaju joj finansijsku podršku, takođe prate razvoj događaja. U interesu ovih institucija je da se Srbija dalje razvija, te se samim tim verovatno neće povući iz Srbije umesto da pokušaju da ponovo uspostave disciplinu u pogledu javne potrošnje. Međutim, zabrinutost ovih institucija za situaciju u našoj zemlji može dovesti do drugih vrsta pritisaka, kao što su, na primer, dodatni uslovi za odobravanje kredita. Među tim uslovima mogu biti i zahtevi da domaće vlasti ubrzaju sprovođenje reformi za koje mogu biti potrebne teške političke odluke. Kao treće, kršenje ovih pravila može narušiti kredibilitet vlade i predstavljati izrugivanje zakonodavnom procesu koji je od ključnog značaja za pravilno vođenje države. Srbija se svakako suočava sa političkim izazovima, ali zaslužuje prosperitetnu budućnost i potrebna joj je snažna zakonodavna vlast posvećena svom poslu da bi se reforme nastavile.

Pravila u pogledu javnih finansija retko su jednostavna za sprovođenje, ali se primenjuju širom sveta. Ona se ne koriste samo u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina primena fiskalnih pravila sve je češća, budući da je brz rast fiskalnih deficita i javnih dugova širom sveta izazvao zabrinutost u pogledu održivosti javnih finansija. Među zemljama u regionu koje su uvele nacionalna pravila slična onima koja su na snazi u Srbiji su Austrija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Francuska, Finska, Nemačka i Mađarska.

To što je Srbija uspešno formirala fiskalni savet i usvojila fiskalna pravila predstavlja dostignuće koje treba čuvati.

Važno je i da šira javnost i ključni kreatori politike shvate da je ovim pravilima – koja je usvojila vlada – čvrsto utvrđeno ograničenje u pogledu javnih finansija. Moguće je, i trebalo bi, nastaviti debatu o tome da li je to ograničenje utvrđeno na pravilnom nivou i da li se pravila mogu sprovesti. Međutim, moguće posledice kršenja ovih pravila uvek bi trebalo da budu deo diskusije, jer je to upravo ono što čini jedno pravilo.

Saznajte više o razlozima za uvođenje fiskalnih pravila u Srbiji...

http://www.fren.org.rs/attachments/067_012%20QM19%20Osvrti.pdf

...i o ulozi i uticaju fiskalnih pravila širom sveta:

http://www.imf.org/external/np/pp/eng/2009/121609.pdf
http://www.oecd.org/dataoecd/2/12/43494591.pdf

 

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.