Unapređenje javno-privatnog dijaloga u Srbiji


Datum: 20.07.2015

Džo Lauter, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Srbija prolazi kroz zakasnelu tranziciju ka tržišnoj privredi i tek sada sprovodi značajne reforme poput privatizacije, smanjivanja „papirologije“ i unapređenja upravljanja javnim finansijama. Javno-privatni dijalog je nedovoljno razvijen delom upravo i zbog ovih zakasnelih promena.

Ova vrsta dijaloga se u Srbiji uglavnom obavlja na ad hok osnovi i decentralizovano, te se uglavnom odnosi na konkretna pitanja ili regulativu. Zakonom je propisana obavezna javna rasprava kojom se obezbeđuje da se nacrti zakona predstavljaju javnosti i da se mogu dostaviti komentari na njih. Međutim, u mnogim slučajevima ministarstva koja predlažu propise pozivaju se na „hitan postupak“ u okviru koga je predviđena javna rasprava u trajanju od samo 20 dana. Tako ministarstva prosto objavljuju nacrte zakona na internetu i ne obraćaju veću pažnju na komentare poslate redovnom ili elektronskom poštom. Pa ipak, kao što je opisano u daljem tekstu, pri donošenju pojedinih ključnih propisa primenjena je najbolja praksa javno-privatnog dijaloga.

U Srbiji postoji Socijalno-ekonomski savet koji se prvenstveno bavi radnim odnosima i politikama zapošljavanja, i sastaje se relativno redovno. Pa ipak ovaj Savet nije u potpunosti delotvoran: njegovi članovi nisu predstavnici privrede niti sindikata (popis u ovim sektorima nije sproveden preko deset godina), a ostvario je i malobrojne rezultate. Na primer, Savet nije bio u stanju da ostvari saglasnost oko izmena Zakona o radu čak ni posle preko godinu dana rasprave sa prekidima; ove reforme morali su da pripreme i o njima razgovaraju zainteresovani akteri izvan Saveta.

Vlada Srbije formirala je 15. maja 2015. Savet za mala i srednja preduzeća, preduzetništvo i konkurentnost. Ovaj Savet će koordinirati rad ministarstava i drugih organizacija koje promovišu preduzetništvo i razvoj malih i srednjih preduzeća (MSP).

Iako je ovaj novi Savet preko potreban, uopšte nije izvesno da će njegov uticaj biti značajan. Ranije formirani slični saveti na nacionalnom nivou u Srbiji nisu bili naročito delotvorni. Među ovakvim telima možemo izdvojiti savet za konkurentnost kojim je predsedavao zamenik predsednika Vlade i koji jeste prioritizovao određena pitanja, ali nije ostvario veći uticaj te je bio rasformiran. Osnovan je i Nacionalni savet za privredni oporavak kojim rukovodi predsednik vlade i koji je održao nekoliko sastanaka posvećenih prioritetima za reformu privrede, ali je i on tokom poslednjih godinu dana poprilično neaktivan. Razlozi za neuspeh ovih saveta koji je trebalo da se bave javno-privatnim dijalogom na nacionalnom nivou leže u nedostatku njihovih planova ili mandata za izradu strategija, politika i propisa, kao i nedoslednoj pažnji i vođstvu koju su im posvećivali viši nivoi vlasti (delom i zbog izbora i drugih promena državnog rukovodstva). Međunarodne organizacije su pružile ograničenu podršku radu ovih saveta (Međunarodna organizacija rada je potpomogla Socijalno-ekonomskom savetu, dok je USAID pružio pomoć Savetu za konkurentnost).

Međutim, postoji mnoštvo razloga za optimizam u pogledu proširenja i produbljenja javno-privatnog dijaloga u Srbiji. Značajnija poslovna udruženja svakako su spremna da učestvuju u ovom vidu dijaloga. Ova udruženja su već godinama izuzetno aktivna na polju zagovaranja reformi, a u okviru tih nastojanja formirala su i određene strukture za javno-privatni dijalog, naročito kada je reč o vršenju nadzora nad državnim naporima usmerenim na reformu poslovnog okruženja. Na primer, Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) formirala je radne grupe zadužene za više pitanja i redovno sarađuje sa partnerima iz Vlade. AmCham je takođe održao tri skupa pod nazivom „Prolazno vreme“, na kojima su najviši državni zvaničnici sa članovima ove organizacije razgovarali o statusu najznačajnijih reformi poslovnog okruženja. Među aktivnostima Srpske asocijacije menadžera (SAM) na polju javno-privatnog dijaloga su održavanje redovnih foruma sa državnim zvaničnicima posvećenih konkretnim pitanjima poput reformi poreske uprave i inspekcijskog nadzora. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je izradila jedan broj veoma inovativnih sredstava za nadzor nad sprovođenjem reformi, uključujući i „Sivu knjigu“ kojom se prate planirane regulatorne reforme, Regulatorni indeks Srbije kojim se meri uspeh ministarstava u pripremi i sprovođenju reformi, kao i više zabavnih reklamnih spotova pod nazivom „Pitajte kada“, u kojima se javnost poziva da postavi pitanja Vladi o tome kada će određene reforme biti sprovedene.

Srbija može da se pohvali poštovanjem najboljih praksi javno-privatnog dijaloga kada je reč o donošenju propisa. Ovo načelo je u potpunosti poštovano kod donošenja Zakona o planiranju i izgradnji, gde je održan javno-privatni dijalog u fazi izrade dijagnostičke studije sistema izdavanja građevinskih dozvola, potom opet dok je tim stručnjaka pripremao vremenski okvir za pravne i institucionalne reforme, onda još intenzivniji dijalog tokom izrade samog teksta nacrta zakona. Javno-privatni dijalog nastavljen je i u fazi primene zakona, u okviru koje je sprovedena javna rasprava o predloženim podzakonskim aktima i planiranom mehanizmu za dostavljanje komentara korisnika. Drugi propisi pri čijem su donošenju poštovani principi javno-privatnog dijaloga su zakoni o inspekcijskom nadzoru, radu, i faktoringu. U ova četiri slučaja donatorska organizacija (USAID Projekat za bolje uslove poslovanja) je organizovala ili suorganizovala dijalog, ali postoji najmanje jedan primer značajnog dijaloga održanog bez podrške donatora, i to u slučaju nacrta Zakona o zaštiti potrošača.

Najbolje prakse u pogledu javno-privatnog dijaloga zapažene kod izrade pojedinačnih propisa trebalo bi institucionalizovati. To podrazumeva da svako ministarstvo ima metode kojima se osigurava kvalitetan javno-privatni dijalog za svaki reformski korak, kao i da ministarstva imenuju lica odgovorna za sprovođenje tog dijaloga. Ministarstva bi trebalo da ograniče ili u potpunosti eliminišu praksu „hitnog postupka“ za donošenje zakona kako bi se omogućilo da se o svim propisima pre usvajanja vodi što širi dijalog sa predstavnicima privatnog sektora i drugim akterima.

Vlada Srbije je u najvećoj meri izrazila podršku za inicijative javno-privatnog dijaloga. Čini se da Vlada javno-privatne dijaloge ne organizuje dosledno zbog neadekvatne organizacije, nedovoljne usredsređenosti na ovo pitanje i nedostatka ljudskih resursa. Sa napretkom reforme javne uprave u Srbiji trebalo bi da dođe i do poboljšanja situacije u pogledu ove vrste dijaloga. Poslovna udruženja će morati da nastave da lobiraju kod Vlade – kao i da joj pomognu – kako bi državni organi doslednije i disciplinovanije vodili koristan dijalog sa privredom (kao i sa civilnim sektorom i građanima).

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.