Privlačenje stranih investicija u Srbiju u 2012. godini


Datum: 26.07.2012

Milan Stefanović, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Strane investicije predstavljaju jedan od uslova za ekonomski razvoj, pogotovu u uslovima ekonomske i finansijske krize, nedostatka sopstvenog kapitala i akumulirane štednje, kao i postojanja zastarele tehnologije. Stranim investicijama se pospešuje otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje, lokalni ekonomski i regionalni razvoj, povećava se izvoz a smanjuje spoljnotrgovinski deficit i deficit platnog bilansa, povećavaju se javni prihodi, transferišu se nove tehnologije, prava industrijske svojine, poslovna, tehnička i profesionalna znanja i iskustva (know-how), stimulišu se preduzetništvo i inovacije. S druge strane, strane investicije nose sa sobom određene rizike i pretnje u vidu moguće zavisnosti ekonomije od njihovog priliva, moguće prekomerne eksploatacije prirodnih resursa, sumnjivog porekla kapitala koji se ulaže, težnje za kratkoročnom sticanjem velikog bogatstva i odliva domaćeg kapitala preko transfera dobiti u inostranstvo. Ohrabrivanje i podsticanje poslovično opreznih stranih investitora na ulaganja i uspešno upravljanje rizicima vezanim za strane investicije je uslov ostvarenja pozitivnih efekata ulaganja.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) je objavila podatke koji se odnose na do sada sprovedenu finansijsku podršku investitorima. Prema ovim podacima, do sada je objavljeno 16 javnih poziva (jedan je u toku), ukupan broj aktivnih projekata je 226, ukupna vrednost aktivnih investicionih projekata iznosi 1,290 miliona evra, ukupan iznos odobrenih podsticajnih sredstava iznosi 223,9 miliona evra, broj novih radnih mesta je 40.088, prosečan iznos podsticaja po radnom mestu iznosi 4.265,63 evra, odnos subvencija i investicija je 1 : 6 (jedan evro subvencija generiše 6 evra investicija), odnos domaćih i stranih kompanija je 127 : 99, a prosečno vreme povraćaja sredstava u budžet Republike Srbije (kroz poreze i doprinose) iznosi 17 meseci. SIEPA je, takođe, objavila podatke o broju aktivnih projekata po krugovima, broju novih radnih mesta po krugovima i po okruzima, strukturi odobrenih sredstava po okruzima, broju novih radnih mesta i strukturi odobrenih sredstava po delatnostima, broju novih radnih mesta i strukturi odobrenih sredstava po zemlji porekla investitora, broju aktivnih projekata i novih radnih mesta po regionima, kao i strukturi odobrenih sredstava aktivnih projekata po regionima. Ocenjeno je da je finansijska podrška investitorima dala dobre rezultate. S druge strane, deo stručne javnosti kritikuje mere javne finansijske podrške investitorima, navodeći da se na ovaj način rasipaju budžetska sredstva, povećava javni dug i budžetski deficit, smanjuje vrednost državne imovine i narušava konkurencija na tržištu, jer se favorizuju određeni učesnici na tržištu.

SIEPA dalje navodi da su investicije u 2011. godini u Republici Srbiji bile na nivou Rumunije, koja je članica EU i skoro tri puta veća od Srbije, što, prema njihovim rečima, dovoljno govori o uspešnosti sprovedenih mera. Takođe, relativno brz povraćaj dodeljenih finansijskih sredstava u budžet preko javnih prihoda govori o tome da se ovde ne radi o klasičnoj subvenciji, odnosno bespovratno dodeljenim sredstvima, nego je i ovde u pitanju investicija, i to javna investicija. U tom smislu, SIEPA je najavila da i u 2012. očekuje nastavak interesa investitora za ulaganja u Republiku Srbiju i privlačenje investicija vrednih najmanje 2,5 milijardi evra. Nova Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija predviđa da se ukupna sredstva koja mogu biti dodeljena određuju u zavisnosti od oblika investiranja, prema broju novih radnih mesta, a na osnovu ukupnog broja bodova koje investitor po sprovedenom postupku dobije po novom radnom mestu, i to u iznosu od 4.000 do 10.000 evra.

Finansijska podrška za investitore u Srbiji je strukturirana po uzoru na programe zemalja jugoistočne Evrope (prvenstveno Slovenije i Slovačke), kao i Republike Irske. U periodu pre donošenja uredbi kojima se uređuju uslovi i način privlačenja direktnih investicija, druge zemlje u regionu koje su imale ovakve mere i instrumente odnosile su prednost u privlačenju stranih investitora u poređenju sa Srbijom. Intencija mera i instrumenata predviđenih Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija je da, u sklopu  ukupnog investicionog ambijenta, predstavljaju dodatni, a ponekad - u slučaju prilično izjednačene atraktivnosti za ulaganje - odlučujući faktor za investiranje upravo u Republiku Srbiju, a ne u neku drugu zemlju. Međutim, imajući sve u vidu, može se zaključiti da finansijska podrška za investitore, kao mera državne intervencije, jeste pogodno anti-krizno rešenje, ali ne i dugoročno rešenje, nego je to prvenstveno sistemsko stvaranje povoljne investicione klime, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Investiciona klima obuhvata mnogobrojne i raznovrsne političke, institucionalne, infrastrukturne, regulatorne, ekonomske, finansijske, pravosudne, trgovačke, poreske, tehničke, tehnološke, kadrovske i druge aspekte jedne zemlje. Status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji je dobila Republika Srbija, razvoj trgovine sa zemljama Evrope i Sporazum o slobodnoj trgovni Srbije i Rusije stvaraju veoma značajne šanse za privlačenje novih stranih investicija. Takođe, članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) bi značajno uticalo na privlačenje novih stranih investicija (u regionu jugoistočne Evrope jedino Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina nisu članovi STO).

Znatan broj reformi u Srbiji je sproveden ili je u toku i veliki broj reformskih zakona i drugih propisa je donet, ali su ostale i druge brojne reforme da se sprovedu i zakoni da se primene. Najznačajnije od tih reformi su reforma poreskog sistema i ukidanje, odnosno smanjenje velikog broja neopravdano uvednih ili neopravdano visokih parafiskaliteta, restrukturiranje javnih preduzeća, rešavanje imovinskopravnih i proceduralnih pitanja vezanih za restituciju, konverziju zemljišta, transformaciju i distribuciju javne svojine, upravljanje građevinskim zemljištem i izdavanje građevinskih dozvola, reforma inspekcija, reforma radnopravnog zakonodavstva, dosledno sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa (tzv. giljotina propisa) i dr. Sprovedene reforme pozitivno utiču na uspon zemlje na međunarodnim lestvicama konkurentnosti i lakoće poslovanja, što predstavlja jedan od činilaca koji opredeljuje strane investitore u koju zemlju će da ulože. Svakako, politička stabilnost predstavlja najznačajniji faktor privlačenja stranih investicija. Sigurno je da predizborna kampanja i postizborna dešavanja otežavaju privlačenje stranih investicija, s obzirom da te periode karakterišu niži kapacitet rada državne uprave, nedovoljna politička stabilnost, usporen proces donošenja odluka i usporen regulatorni proces. Strani investitori će se pre odlučiti za ulaganja u zemlju gde će čak imati planirane više troškove u odnosu  na zemlju u kojoj će imati planirane niže troškove, ako je u prvoj zemlji politička situacija stabilnija i politički rizik manji. Politički nestabilna situacija u zemlji može da dovede do čestih regulatornih promena, kršenja ugovora, nedovoljne zaštite investitora pred sudovima i opšte pravne nesigurnosti, a to sve može da vodi do porasta neplaniranih troškova, tako da investicija može da bude daleko skuplja nego što je prvobitno predviđeno, a čak može da dođe u pitanje i njen opstanak, odnosno da dođe do gubitka ukupno uloženih sredstava. I kada se strani investitor odluči na ulaganje u politički nestabilnu ekonomiju, efekti investicije nisu toliko pozitivni kao što su to u politički stabilnoj zemlji. Jer, u slučaju političke nestabilnosti veći je politički rizik, pa su i premije osiguranja investicije više, tako da je i dobit koja se transferiše u inostranstvo u višim iznosima, čime se povećava eksploatacija domaćih resursa i smanjuje iznos dobiti koji se reinvestira u zemlju.

Zajedno sa političkom stabilnošću, od izuzetnog značaja je efikasnost i transparentnost rada javne administracije – na nacionalnom i lokalnom nivou. Ovde se izdvajaju sledeće mere i instrumenti: uspostavljanje tzv. jednošalterskog sistema (one-stop-shop), kako bi sva komunikacija stranog investitora sa javnom administracijom bila obavljanja na jednom mestu, što je posebno značajno za pribavljanje dozvola; uvođenje tzv. elektronske uprave; uspostavljanje principa „ćutanje uprave znači odobrenje“, gde god je to moguće; bolja koordinacija različitih nivoa vlasti, kao i organa i organizacija istog nivoa vlasti. Značaj menadžmenta lokalnih samouprava u pogledu privlačenje stranih investicija sve više raste, uporedo sa procesima imovinske, fiskalne i finansijske decentralizacije. Poseban motiv za jedinice lokalne samouprave u privlačenju stranih investicija, kojima se posledično povećava zapošljavanje, može da predstavlja činjenica da prema poslednjim izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, jedinici lokalne samouprave pripada porez na dohodak građana, i to na prihode od 80% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog (izuzetno, gradu Beogradu pripada 70% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog).

Nivo javnog duga u Republici Srbiji, koji je odavno premašio zakonom dozvoljeni nivo, predstavlja prilično destimulišući faktor za privlačenje stranih investicija. Destimulišuće deluje i visok devizni (valutni) rizik i nestabilnost dinara, uzrokovani niskom produktivnošću privrede i povećanjem političkog rizika.

Jedna od pretnji za privlačenje stranih investicija u 2012. godini jeste i odluka Evropskog Saveta iz 2011. godine dokapitalizaciji vodećih banaka u Evropskoj Uniji, čime se sprovodi obavezno povećanje nivoa adekvatnosti njihovog kapitala. Prema ovoj odluci, banke su u obavezi da povećaju obavezne rezerve na 9% aktive, što predstavlja odnos tzv. dobrog kapitala u poređenju sa rizičnim kapitalom. Utvrđeni nivo adekvatnosti kapitala je dva procentna poena veći nego što predviđaju novi međunarodni bankarski propisi, tj. Bazel III. Na ovaj način štiti se stabilnost bankarskog sektora, ali to nepovoljno utiče na priliv stranog investicionog kapitala, jer radi očuvanja finansijske stabilnosti banke mogu da povlače kapital „iz periferije ka centru“. Pored toga, banke mogu pribeći povećanju kamatnih stopa na kredite, restriktivnijem pristupu prema izloženosti rizicima, smanjenju rizičnog kapitala i zahtevima ka dodatnim sredstvima obezbeđenja, čime se smanjuju izvori finansiranja investicija.

Prema mišljenju određenih ekonomskih stručnjaka, Republici Srbiji je potrebno 4-5 milijardi evra stranih direktnih investicija godišnje kako bi godišnji rast bruto domaćeg  proizvoda (BDP) bio oko 5%, a servisiranje javnog duga uredno. Svi su izgledi da ovaj godišnji nivo stranih direktnih investicija u ovom momentu nije realan, ali uz jasne reformske mere je moguće ispuniti ovaj cilj u srednjem roku, odnosno u periodu od nekoliko godina.

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.