O Nacrtu zakona o rokovima za izmirenje novčanih obaveza


Datum: 06.02.2012

Milan Stefanović, USAID Program za bolje uslove poslovanja

Srbija se suočava sa značajnom ekonomskom krizom, izazvanom usled dejstva domaćih i inostranih ekonomskih činilaca, koja se naročito odražava na recesiju u oblasti industrijske proizvodnje, nezaposlenost, nisku konkurentnost i produktivnost preduzeća, neuravnotežen regionalni i lokalni ekonomski rast, budžetski deficit, niži priliv stranih investicija, visok spoljnotrgovinski deficit, nedovoljno razvijenu zaštitu konkurencije, nedovoljno razvijenu mrežu poslovnih udruženja i grupacija, nedovoljno razvijenu infrastrukturu, neadekvatnu raspodelu sredstava, nisku stopu iskorišćenosti prirodnih resursa i nedovoljan stepen zaštite životne sredine.

Privredu Republike Srbije karakteriše visoka nelikvidnost. Ona je naročito izražena u:

  • velikom broju blokiranih računa po osnovu prinudne naplate (po osnovu neplaćenog duga,  u prinudnoj naplati su blokirani računi 62.234 privredna subjekta, pri čemu ukupan iznos blokade za glavnicu izinosi 181.997.659.941 dinar);
  • dugotrajnosti postupaka izvršenja sa nezadovoljavajućim nivoom uspešnosti (manje od 5% potraživanja iz pravnosnažnih presuda kojima su okončani privredni sporovi se izvrši, samo 7% pokušaja plenidbe se okonča uspešno, a srednja starost nerešenih izvršnih predmeta iznosi 442 dana);
  • brojnim postupcima stečaja (naročito je aktuelan posebni postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje, tj. automatski stečaj);
  • porastu učešća problematičnih kredita u kreditnom portfoliju banaka;
  • smanjenoj finansijskoj disciplini u komercijalnim transakcijama i dugačkim rokovima plaćanja (prosečan period izmirenja komercijalnog duga u Srbiji iznosi 129 dana).

Javni sektor je jedan od bitnih uzročnika privredne nelikvidnosti. Prema objavljenim podacima, javni sektor (bez javnih preduzeća) privredi duguje 4,5 milijarde dinara, dok javna preduzeća duguju skoro 7 puta više, tj. 30 milijardi dinara. S druge strane, privreda i stanovništvo duguju javnim preduzećima 120 milijardi dinara. Prema analizi Ministarstva finansija, 11 javnih preduzeća potražuje od privatnih privrednih subjekata 78,5 milijardi dinara, a duguju im 15,4 milijarde dinara. Značajno je istaći i da, u praksi, javni sektor prilikom zaključenja i izvršenja ugovora sa domaćim poslovnim sektorom često predstavlja „jaču“ ugovornu stranu, što za posledicu ima ustručavanje privatnika da traže naplatu svojih potraživanja. Privrednici se žale i na to da isti dužnik iz javnog sektora određenim privrednim subjektima, kao poveriocima, redovno isplaćuje iznose potraživanja, dok prema drugima to ne čini redovno.

U cilju smanjenja nelikvidnosti privrede, u prethodnom periodu preduzete su različite mere regulatorne, finansijske i druge državne intervencije. Međutim, ove mere nisu bile dovoljne da reše probleme, a kod nekih se postavilo i pitanje delotvornosti, pa je zaključeno da je potrebno preduzeti i druge mere. Iz tih razloga doneti su Uredba o merama za sprečavanje neblagovremenog izmirivanja novčanih obaveza javnog sektora prema privrednim subjektima (“Službeni glasnik RS”, broj 80/2011) i Pravilnik za sprovođenje te uredbe (“Službeni glasnik RS”, broj 94/2011). Međutim, ni ovi propisi nisu imali pun efekat. Između ostalog, njima su izostavljeni dugovi javnih preduzeća i nije propisana odgovornost odgovornih lica javnog sektora.

Zbog toga, u okviru delokruga rada Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, pripremljen je Nacrt zakona o rokovima za izmirenje novčanih obaveza, kojim je predviđeno da rok izmirenja duga iz komercijalnih transakcija između javnog sektora i privrednih subjekata, kao i između privrednih subjekata međusobno ne može biti duži od 60 dana. Propisane su i sankcije za odgovorna lica. Ovaj zakon bi trebalo da napravi značajan korak napred u rešavanju problema visoke nelikvidnosti privrede.  Međutim, postavljaju se i određena pitanja i kontroverze u pogledu zakonskih rešenja. Jedno od njih je pitanje nadzora, budući da je predviđeno da nadzor nad sprovođenjem zakonskih odredaba vrši Poreska uprava, a ne Uprava za trezor, kako je to bilo predviđeno pomenutom uredbom i pratećim pravilnikom. Kritičari ističu da Poreska uprava nema kapacitete da za ovaj zadatak (digresija: najnovijim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji deo poslova Poreske uprave je prenet na poslovne banke, tako što je propisano da će banka dozvoliti isplatu zarada, odnosno naknada zarada, samo uz istovremeno plaćanje obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, obračunatih u skladu sa zakonom, na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda), dok bi Uprava za trezor mogla da ima te kapacitete. Naime, ukoliko određeni javni organ ne izmiruje uredno novčane obaveze Uprava za trezor bi mogla da obustavi dalja plaćanja prema tom organu, čime bi se uvela puna finansijska disciplina u javnom sektoru. Takođe, za javna preduzeća, odnosno javni sektor su se mogli uvesti kraći rokovi plaćanja (npr. 45 dana), s obzirom da bi tako država iskazala punu volju i spremnost za izmirivanje novčanih obaveza i primerom pokazala kako se to radi. Dalje - izvršenje, zastarelost, nevažnost (ništavost i rušljivost) ugovora i zatezna kamata u ovom nacrtu zakona nisu uređeni na novi i drugačiji način u odnosu na matične zakone, nego odredbama koje samo upućuju na te zakone. Dakle, ono što je novo su rokovi plaćanja komercijalnih dugova i zaprećene kazne za odgovorna lica u privrednom i javnom sektoru. Međutim, i kaznene odredbe su izazvale određene kontroverze u javnosti. Pravna teorija bi zaprećene kazne mogla okarakterisati i kao dužničko ropstvo. Imajući u vidu lance dugova i potraživanja u privredi, smatra se da će se u praksi često događati da će najozbiljnije posledice snositi oni privrednici koji su blagovremeno izmirili svoje obaveze, a njima dužnici nisu platili na vreme.

Ovaj zakon predstavlja korak napred, ali sam ne može rešiti sve nagomilane problem srpske privrede. Međutim, novi zakon u sadejstvu sa primenom drugih propisa i mera (donetim i usvojenim, odnosno onima koji treba da se donesu i usvoje) u sferi izvršenja i obezbeđenja, restrukturiranja, faktoringa, korporativnog upravljanja, zaštite konkurencije, kaznenog prava i boljeg pristupa finansijama, uključujući nove instrumente i mehanizme finansiranja, može doprineti promeni sumorne slike koju srpska privreda ima danas.


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.