Nacrt novog zakona o javno-privatnim partnerstvima i koncesijama budi nadu u veći obim investicija kojima će se podstaći razvoj


Datum: 10.11.2011

Milan Stefanović, USAID Program za bolje uslove poslovanja

Srbija se suočava sa značajnom ekonomskom krizom, izazvanom usled dejstva domaćih i inostranih ekonomskih činilaca, koja se naročito odražava na recesiju u oblasti industrijske proizvodnje, nezaposlenost, nisku konkurentnost i produktivnost preduzeća, neuravnotežen regionalni i lokalni ekonomski rast, budžetski deficit, niži priliv stranih investicija, visok spoljnotrgovinski deficit, nedovoljno razvijenu zaštitu konkurencije, nedovoljno razvijenu mrežu poslovnih udruženja i grupacija, nedovoljno razvijenu infrastrukturu, neadekvatnu raspodelu sredstava, nisku stopu iskorišćenosti prirodnih resursa i nedovoljan stepen zaštite životne sredine.

Veština pisanja zakona o javno-privatnim partnerstvima

Kod pisanja zakona o javno-privatnim partnerstvima ključno je osmisliti proces postizanja saglasnosti o partnerstvu na način koji omogućava transparentnost, konkurenciju i postizanje najveće vrednosti za uložena sredstva, dok istovremeno obezbeđuje poštovanje ugovornih prava privatnih partnera tokom perioda trajanja partnerstava koji često mogu da se mere i decenijama.

U svetlu napred navedenog, javno-privatno partnerstvo predstavlja model kojim se doprinosi rešavanju važnih problema i pitanja sa kojima se Srbija suočava u ovoj oblasti. Međutim, za razliku od EU i njenih država članica, kao i kandidata za članstvo u EU, Srbija u ovom trenutku nema delotvornih opštih ili posebnih zakona kojima se reguliše upravo oblast javno-privatnog partnerstva. Ova materija regulisana je samo delimično i posredno, a istovremeno je i rasuta u mnogim propisima. Uz to, regulatorna praksa u Srbiji ne doprinosi rešavanju navedenih problema sa kojima se naša zemlja suočava, a, sa druge strane, doprinosi pravnoj nesigurnosti i nepredvidivosti, zanemarivanju ovog poslovnog modela, neracionalnim i neplaniranim budžetskim rashodima, neadekvatnom obavljanju usluga od opšteg interesa, a istovremeno omogućava i zloupotrebe i dovodi do sporova i zahteva za naknadu štete. Zakon o koncesijama iz 2003. godine takođe je ocenjen kao neefikasan (od tek 5 koncesija datih od kako je zakon stupio na snagu čak 4 su bile neuspešne).

Vlada je nacrt Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama usvojila na sednici održanoj 13. oktobra 2011. Nacrt Zakona izradila je Radna grupa sastavljena od predstavnika više ministarstava, koju je predvodilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, i među čijim članovima su bili stručnjaci iz više različitih oblasti i pravnici. Ovim nacrtom Zakona uređuju se uslovi i način izrade, predlaganja i odobravanja projekata javno-privatnog partnerstva; određuju relevantni subjekti ovlašćeni za predlaganje i primenu projekata javno-privatnog partnerstva, kao i prava i obaveze javnih i privatnih partnera; određuje oblik i sadržaj ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa elementima koncesije i bez njih (javni ugovori) i propisuje pravna zaštita u postupku dodele javnih ugovora; propisuju uslovi i način davanja koncesija, subjekti ovlašćeni za postupak davanja koncesija i raskid koncesije; reguliše zaštita prava učesnika u postupku dodele javnih ugovora i osnivanje, status i ovlašćenja Komisije za javno-privatno partnerstvo, i uređuju druga pitanja od značaja za javno-privatno partnerstvo sa ili bez elemenata koncesije, odnosno od značaja za koncesije.

Donošenje ovog Zakona predstavlja značajan pomak u poboljšanju okruženja za nove investicije i izgradnju platformi za saradnju između javnog i privatnog sektora. Zakon se uklapa u važeći pravni okvir, koji je još uvek u povoju, u pogledu javne svojine, komunalnih delatnosti, tržišta kapitala i javnog duga (naročito u oblasti municipalnih obveznica) i javnih nabavki. Veština pisanja zakona o javno-privatnim partnerstvima ogleda se u osmišljavanju procesa postizanja saglasnosti o partnerstvu na način koji omogućava transparentnost, konkurenciju i postizanje najveće vrednosti za uložena sredstva, dok istovremeno obezbeđuje poštovanje ugovornih prava privatnih partnera tokom perioda trajanja partnerstava koji često mogu da se mere i decenijama.

Pažljiva i fer organizacija

Javno-privatna partnerstva su veoma osetljivi mehanizmi u praksi. Ako se javno-privatno partnerstvo ugovori na način na kojim se ravnoteža rizika okreće u korist privatnog sektora i time mu se daje prednost u odnosu na javni sektor, javno mnjenje može se okrenuti protiv svih mogućih javno-privatnih partnerstava. Sa druge strane, ako partner iz javnog sektora iskoristi svoja regulatorna i druga ovlašćenja da privatne partnere postavi u nepovoljan položaj u primeni onoga što je dogovoreno, time će se odbiti mogući investitori, ne samo u pogledu javno-privatnih partnerstava već i u drugim oblastima. Javno-privatna partnerstva mogu veoma uspešno da funkcionišu ako se pažljivo organizuju i ako se njima promovišu zajednički interesi svih partnera.

Složenost i dugotrajnost javno-privatnih partnerstava i koncesija mogu dovesti do nedostataka u njihovoj primeni u praksi usled propisanog postupka javnih nabavki na koje se Zakon poziva, kao i usled prakse pregovaranja koja oduzima mnogo vremena i zahteva skupe spoljne konsultantske usluge. Uz to, odluka o izboru poslovnog i finansijskog modela koji se bira u određenoj stvari trebalo bi da se zasniva na jasnim, transparentnim i stručnim kriterijumima. Takođe, model javno-privatnog partnerstva i koncesija često zahteva angažovanje trećeg lica (na primer pružaoca finansiranja, garancija, osiguranja itd), što može da ugrozi svrhu samog osnivanja pojedinih javno-privatnih partnerstava jer perspektiva takvog trećeg lica može biti uža i usmerena isključivo na zaštitu njegovih sopstvenih finansijskih interesa. Konačno, širina primene modela javno-privatnih partnerstava i koncesija zavisiće od razvoja kapaciteta javnog sektora (republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave), kao i privatnog (i to naročito korporativnog) sektora.

 

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.