Tragedija nezaposlenosti i kako je rešiti


Datum: 01.02.2012

Džo Lauter (Joe Lowther), direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja

Srbija se suočava sa krizom koju karakterišu visoka nezaposlenost i nedostatak kvalitetnih radnih mesta. Ovo je tragedija za celu državu, i to naročito zbog nedostatka prilika za zapošljavanje mladih univerzitetski obrazovanih stručnjaka, najkvalifikovanijeg dela radne snage koji može da pokrene privredni razvoj. Umesto da rade i stiču nove veštine u najvažnijim godinama svojih karijera, mnogi mladi sa univerzitetskim obrazovanjem prisiljeni su da jedva sastavljaju kraj s krajem radeći honorarne poslove, često na sivom tržištu rada, ili prave planove da emigriraju. I stariji radnici osećaju negativne posledice: ako njihovo radno mesto ne štiti sindikat, ili ako nemaju jedinstvene i moderne veštine, velika je verovatnoća da će izgubiti posao.

Na razmere ove tragediju ukazuju i šokantne brojke. Stopa nezaposlenosti iznosi 25% i u stalnom je porastu, dok je stopa zaposlenosti radno sposobnog stanovništva neverovatno niska – 45%.

 

Stopa zaposlenosti radno sposobnog stanovništva

Stopa nezaposlenosti

Srbija

45,3%

24,4%

Bugarska

58,6%

10,2%

Bosna i Hercegovina

29,8%

28,2%

Hrvatska

52,4%

17,9%

Mađarska

50,4%

10,6%

Makedonija

48,1%

31,3%

Rumunija

59,1%

7,2

EU

68,6% 

9,8%

 

Zašto se Srbija našla u ovakvoj situaciji? Osim opštih ekonomskih teškoća, poslodavci su suočeni sa mnogim preprekama pri zapošljavanju. Porezi na zarade su visoki, a regulatorni okvir je u brojnim aspektima nepovoljan. Među regulatornim, administrativnim i finansijskim opterećenjima u pogledu uslova i procedura zapošljavanja su visoki porezi i doprinosi na zarade, složenost obračuna zarada, ograničenja u pogledu rada na određeno vreme i drugih fleksibilnih vidova zapošljavanja, visoki troškovi otpremnina, zahtevi u pogledu zaštite na radu i nedoslednost inspekcije rada. Brojne oblasti rada i zapošljavanja nisu jasno i precizno definisane, te tako ostaju u „regulatornoj sivoj zoni“ (npr. „outsorsing“ zaposlenih, odnosno rad posredničkih agencija u zapošljavanju), dok su druge uređene prevaziđenim propisima (npr. radni odnos stranca). Stoga ne predstavlja iznenađuje to što je studija koju je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja 2011. godine sproveo primenom modela standardnog troška pokazala da su administrativne procedure vezane za zapošljavanje treće po visini troškova koje stvaraju. Poslodavci navode da su porezi na zarade još jedna velika prepreka zapošljavanju. Čak 96% preduzeća obuhvaćena ispitivanjem preduzeća koje je sproveo Projekat za bolje uslove poslovanja navelo je da porezi i doprinosi na zarade imaju negativan uticaj na njihovo poslovanje. Jedan oblik u kome se ovaj problem javlja je i opšte prisustvo rada u neformalnom sektoru („sivog“ i „crnog tržišta rada“), u kome je, prema različitim istraživanjima, zaposleno čak do milion ljudi. Ne samo što ovi problemi imaju negativan uticaj na legalnu zaposlenost, već se i važećim merama državne politike u pogledu zapošljavanja umanjuje produktivnost, budući da su fleksibilni vidovi zapošljavanja i zarađivanja ograničeni pravnim okvirom.

Napori koje Vlada odnedavno ulaže u cilju povećanja zaposlenosti, u najvećoj meri posredstvom subvencija, ostali su uglavnom bez rezultata – najverovatnije zato što su prepreke ozbiljnije nego mere usvojene za njihovo otklanjanje. Sadašnja Vlada izjavila je da namerava da reši neke od ovih problema izmenama Zakona o radu, i sa tim ciljem formirala radnu grupu. Međutim, ta grupa nije izradila nacrt izmena zakona. Pitanje poreza i doprinosa na zarade razmatrano je, ali ništa nije učinjeno da se ono reši.

Stanje po pitanju nezaposlenosti prava je tragedija, i zaslužuje da Vlada hitno preduzme nešto. Naravno, ovo je složeno političko pitanje. Sindikati će verovatno pokušati da blokiraju liberalizaciju zakona o radu, pokušavajući tako da zaštite svoje sadašnje članove. Da bi se smanjili porezi na zarade moraju se prepoznati mogući izvori prihoda kojima se oni mogu nadomestiti; izvor koji se najčešće spominje jeste povećanje stope PDV-a. Zbog ovih poteškoća jasno je da sadašnja Vlada neće uspeti da sprovede čak ni najosnovnije neophodne reforme (npr. ukidanje obavezne otpremnine koja se obračunava u skladu sa čitavim radnim stažom zaposlenog).

Stoga bi naredna Vlada trebalo da reformu politike zapošljavanja učini hitnim prioritetom, i to na početku mandata kada je iz političkih razloga jednostavnije sprovesti nepopularne reforme.

Šta nam je činiti? Jasno je da Srbija mora da sledi primer Španije i Italije, koje upravo liberalizuju zakone o radu kako bi preduzeća mogla jednostavnije i jeftinije da zapošljavaju. Srbija mora da smanji iznose obaveznih otpremnina, smanji administrativna opterećenja i centralizuje kolektivne ugovore. Srbija bi takođe trebalo da smanji poreze na zarade, u kom pogledu je neophodna hitna debata o tome kako nadomestiti izgubljene prihode drugim oblicima poreza.

USAID BEP će i ubuduće objavljivati analize i detaljne preporuke o ovim pitanjima; vaš doprinos njima dobrodošao je. Naredna Vlada mora da se hitno pozabavi tragičnim nedostatkom radnih mesta, a mi ćemo pomoći u osmišljavanju rešenja koja mogu da budu spremna za primenu na samom početku njenog mandata.

 

 

   


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.