Izdavanje građevinskih dozvola i ograničenja politike


Datum: 14.11.2011

Dušan Vasiljević, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Srbija je na 175. mestu od ukupno 183 zemlje obuhvaćene izveštajem Doing Business za 2012. godinu. Ovaj podatak je postao poznat širokoj javnosti pošto su Vlada Srbije i Svetska banka razmenili optužbe i odgovore o tome da li je istraživanje na osnovu koga je izrađen taj izveštaj objektivno ili ne. Mnogo se manje zna o razlozima za stalno nizak plasman Srbije u ovoj oblasti.

Jedno je sigurno – ovaj rezultat nije posledica odsustva državnih mera u ovoj oblasti. Naprotiv, posle više meseci konsultacija i javne rasprave, skupština je 2009. godine usvojila novi Zakon o planiranju i izgradnji. Taj zakon je i početkom ove godinepretrpeo značajne izmene i dopune. Takođe, Vlada je na osnovu novog zakona usvojila desetine novih podzakonskih akata, od kojih se nekima uređuju bitna pitanja poput konverzije prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine. Takozvana „naknada za konverziju“ predstavlja dobar primer, budući da je pretrpela značajne izmene u poslednje dve godine a da pritom nije uspela da ostvari svoj glavni cilj – završetak velikih konverzija i prenos građevinskog zemljišta u privatno vlasništvo. Vlada je, dakle, bila proaktivna u pogledu predlaganja i usvajanja novih politika, skupština je usvojila predloženi zakon, ali još uvek nema pozitivnih efekata. Evo i šta bi mogli biti razlozi za to:

1. Primena zakona – politička volja. Mnoge reforme i mnoge izmene zakona zahtevaju značajno vreme da urode plodom. Dobar primer toga je potreba da lokalne samouprave izrade prostorne i urbanističke planove pre nego što mogu da počnu da izdaju građevinske dozvole. Koliko god da je takav pristup inače vredan hvale, za njegovu primenu potrebne su disciplinovane lokalne samouprave spremne i sposobne za usvajanje neophodnih planskih dokumenata. Bez obzira na pritisak resornog ministarstva za poštovanje rokova propisanih zakonom, mnoge lokalne samouprave te rokove su već probile.

2. Primena zakona – podsticaji za državnu upravu. Mnogi državni organi uključeni su u izdavanje građevinskih dozvola. Oni ne razmišljaju previše o cilju Vlade da se ubrza izdavanje građevinskih dozvola i skrate rokovi za podnošenje zahteva. Nije uvek jednostavno pozvati na odgovornost lokalna i republička javna preduzeća, zavode za zaštitu spomenika, katastre, vatrogasne službe, itd. Moguće je da svi ovi organi prosto nemaju dovoljno podsticaja kako bi poboljšali rezultate svog rada.

3. Primena zakona – kapaciteti javnog sektora. Čak i da se reši pitanje podsticaja za državnu upravu, i dalje ostaje problem kapaciteta javnog sektora koji utiče na sve reformske napore. Jedno je osmisliti pravičnu i efikasnu politiku privatizacije građevinskog zemljišta, a potpuno drugo sprovesti je u okruženju u kome javnom sektoru nedostaju resursi za jednu, naizgled ključnu stvar – procenu vrednosti građevinskog zemljišta.

Kako se mogu rešiti ova tri problema? Pisac ovih redova zagovara uvođenje informacione tehnologije radi ubrzanja administrativnih procedura i veće transparentnosti, čime bi se, opet, uveli neophodni podsticaji za poboljšanje rezultata rada i tako stvorila osnova za odgovornost svih učesnika u postupku.

 


 

 


















Odricanje od odgovornosti: Na ovom internet sajtu objavljuju se informacije koje potiču iz različitih izvora i tiču se različitih tema. Mišljenja izneta na ovom internet sajtu ne odražavaju nužno mišljenja Agencije SAD za međunarodni razvoj ili Vlade SAD, kao ni izvršnog partnera koji implementira projekat, firme Cardno Emerging Markets ili njenih povezanih lica, podizvođača i partnera.